Odbijen zahtev Srbije za izručenje Ejupa Ganića

Sud za ekstradicije u Londonu odbio je da izruči Srbiji bivšeg člana ratnog predsedništva BiH Ejupa Ganića, tvrdeći da postoje dokazi da bi suđenje Ganiću u Srbiji bilo "politički motivisano".

"Nisu mi predočeni bilo kakvi novi dokazi koji bi mogli da budu ocenjeni kao verodostojni. Ovaj proces je pokrenut iz političkih razloga", ocenio je sudija Timoti Vorkman.

Nakon ove odluke suda, srpska strana ima pravo žalbe Višem sudu, pred kojim će se voditi potpuno nov postupak. O zahtevu za ekstradiciju potom odlučuje ministar unutrašnjih poslova Velike Britanije, koju treba da potvrdi Dom lordova u britanskom parlamentu.

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić najavio je da će punomoćnici sprske strane razmotriti pravo na ulaganje žalbe na prvostepenu odluku Suda u Londonu.

"Postoji pravo žalbe višem sudu. Razmotrićemo to. Poštujemo naravno svaku odluku engleskog suda i idemo dalje. Ovo je tek prvo poluvreme", rekao je Vekarić Tanjug.

Predsedavajući predsedništva BiH Haris Silajdžić rekao je za agenciju AP da je "pobedila pravda".

Nakon čitanja odluke suda, Ganićeva kćerka Emina je zaplakala, grleći brata i oca.

"On je potpuno slobodan čovek. Zahtev je odbijen i doktor Ganić je na putu za Sarajevo", rekao je savetnik Damir Arnaut, član pravnog tima Ganićeve odbrane, a prenose sarajevski mediji.

Na zahtev tužilaštva za ratne zločine, Viši sud u Beogradu pokrenuo je u decembru 2008. godine istragu protiv Ganića zbog osnovane sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici u maju 1992.

Rešenjem o sprovođenju istrage Ganiću se na teret stavljaju tri krivična dela - ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.

Sud u Londonu je 14. jula okončao dvonedeljnu raspravu o srpskom zahtevu za izručenje Ganića, kada je odbio i zahtev njegove odbrane da mu se ukine kućni pritvor uz polaganje kaucije.

Ganić je 1. marta uhapšen na londonskom aerodromu Hitrou po poternici srpskog Interpola, a deset dana kasnije je pušten iz ekstradicionog pritvora uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradiciji.

Ganić je 1. marta uhapšen na londonskom aerodromu Hitrou po poternici srpskog Interpola, a deset dana kasnije je pušten iz ekstradicionog pritvora uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradiciji.

Reakcije u RS: Odluka britanskog suda politički motivisana

Predstavnici vladinih institucija i političkih partija u Republici Srpskoj (RS) ocenili su da je odluka ekstradicionog suda u Londonu u slučaju Ejupa Ganića razočaravajuća i politički motivisana.

Direktor vladinog Centra za istraživanje ratnih zločina Janko Velimirović izjavio je da je odluka britanskog suda da se Ganić ne izruči Srbiji "razočaravajuća, nepravedna i politički motivisana", ocenjujući da je sud u Londonu bio pod političkim uticajem iz bošnjačkog političkog vrha.

"Mislim da je ovakva odluka nepravedna. Međutim, ne treba odustajati, već treba ovaj proces provesti pred domaćim pravosuđem", kazao je Velimirović.

Kako su preneli elektronski mediji, Velimirović je izrazio očekivanje da će sada reagovati Tužilaštvo BiH kako bi se utvrdila komandna i neposredna odgovornost Ganića za stradanje vojnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici u maju 1992. godine.

Lider Srpske demokratske stranke (SDS) Mladen Bosić ocenio je da je odluka suda u Londonu u slučaju Ganić "još jedan u nizu šamara koje su zapadne zemlje zadale Srbiji i RS", kao i potvrda da Srbi "imaju tretman drugorazrednog naroda".

On je ocenio da ovaj slučaj treba da bude povod da Srbija i RS svoje spoljne politike postave na drugačije osnove, dodajući da je spoljna politika koje su vodile vlasti u Srbiji i RS "bila u svemu dobronamerna prema međunarodnoj zajednici koju predstavljaju SAD i Velika Britanija".

Prema njegovim rečima, sada je potrebno da se takva spoljna politika "resetuje", jer te zemlje favorizuju druge narode i kao saveznike tretiraju sve one koji su bili protiv srpskog naroda.

Predsednik Partije demokratskog progresa (PDP) Mladen Ivanić ocenio je da je sud u Londonu pod pritiskom pojedinih britanskih političara odbio zahtev Srbije da joj izruči Ganića, navodeći da to dokazuje da je odluka politički motivisana.

On je izrazio nadu da će Pravda kad-tad sustići Ejupa Ganića.

Sud u Londonu odbio je danas zahtev Srbije za izručenje Ganića, tvrdeći da bi mu suđenje u Srbiji bilo "politički motivisano".

Kasnije je uz kauciju bio pušten iz zatvora, ali nije smeo da napusti Veliku Britaniju.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije tereti Ganića za učešće u napadu na kolonu Jugoslovenske narodne armije (JNA) u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu u maju 1992. godine kada je, prema podacima iz istrage, ubijeno 18 vojnika.