"Тајмс": Блер о легалности напада на Ирак и Косово

Лондонски дневник "Тајмс" оценио је данас, коментаришући сведочење бившег премијера Тонија Блера о мотивима учешћа Велике Британије у инвазији на Ирак, да се питање легалности поставља не само у случају Ирака, већ и Косова, пошто тим оружаним интервенцијама нису претходиле резолуције УН које би одобриле примену силе.

"Тајмс" је подсетио да је Блер, током саслушања пред истражном комисијом у петак, рекао да је, док је био на челу владе, четири пута увео Британију у рат - у Сијера Леонеу, на Косову, у Авганистану и Ираку.

Геноцид на Косову и Метохији?

Питање легалности поставља се, како је оценио "Тајмс", не само у случају Ирака, већ и Косова, пошто тим оружаним интервенцијама нису претходиле резолуције УН које би изричито одобориле употребу силе.

Лист је приметио да је оправдање за напад НАТО на Косово нађено у конвенцијама УН о спречавању тортуре и геноцида, пренео је британски радио Би-Би-Си.

Лист оцењује да се још од Винстона Черчила није појавио лидер у Британији који је био тако упоран да истера своје и да је као диктатор, попут булдожера, гурао земљу у рат.

Иако је и сам сир Џон Килкот рекао да ово истраживање није суђење и да нико неће бити ни ослобођен ни проглашен кривим, јавност је већ имала свој суд након сваког сведочења, а у случају Блера то је "тихи суд".

Иако то можда никад неће доћи пред суд јавности, јасно је да је Блер одговоран за активности Британије у рату у Ираку.

Блер је био премијер који је два пута глатко добио на изборима, могао је да ласка, наговара, прети, да истера своје, ратни лидер најближи парламентарном диктатору још од времена Винстона Черчила.

Основно питање - зашто Ирак?

"Тајмс" подсећа на Блерово сведочење да је веровао, изван сваке сумње, да Садам Хусеин има оружје за масовно уништење и да то нико није оспоравао, осим самог тадашњег ирачког председника.

Ипак, то не одговара на основно питање - зашто Ирак?

Блер тврди да се цела политика променила након напада 11. септембра на САД и да се цела перцепција о томе гђе лежи ризик драстично променио након тог разарања и око 3.000 погинулих, те да, ако су могли убити толико људи, могли су онда и 30.000.

Међутим, још нема одговора на питање зашто Ирак. Тачно је да је Ал каида убила 3.000 људи у САД, поштено је али погрешно веровано да Ирак поседује оружје за масовно уништење које може бити претња Западу, али нема доказа да су ти људи "који су лако могли убити и 30.000 Американаца" имали нешто са Ираком или са самим Садамом".

Постоје многи неуспеси који се тичу политике према Ираку. Садам је збачен са власти, али уз високу цену савезничких и ирачких живота. Британија је остала лојалан савезник веома непопуларне америчке администрације.

Међународно право није разјашњено, а храбрим војницима није дата одговарајућа опрема.

"Тајмс" на крају подсећа на речи генерала Дагласа Мекартура пред америчким Сенатом 1951. године, који је рекао да у рату нема замене за победу.

Што се Ирака тиче, јавност је већ донела суд - за британске акције у Ираку, које се никако не могу назвати победом, одговорност сноси Блер, закључио је "Тајмс".