Блер: Садам није био највећа претња

Бивши британски премијер Тони Блер изјавио је данас да "не жали" што је учествовао у паду режима Садама Хусеина 2003. године.

"Осећам одговорност - то да, али не жалим уопште што сам срушио Садама Хусеина", рекао је Блер британској комисији покренутој с циљем да се сагледа улога Лондона у ирачком рату, и додао да је за њега Хусеин био "чудовиште".

Спорна одлука мотивисана страхом

Блер је признао да Садам Хусеин није био највећа претња после терористичких напада у САД 11. септембра 2001, али се после тог напада знатно променила његова процена ризика да терористи дођу до оружја за масовно уништење.

Блер је комисији рекао да је његова спорна одлука да подржи америчку инвазију на Ирак 2003. године била мотивисана страхом од новог, још смртоноснијег, терористичког напада.

"Он (Садам Хусеин) објективно није урадио више, наше опажање ризика се променило", рекао је Блер.

"Да су ти људи инспирисани религиозним фанатизмом могли да убију 30.000, они би то урадили. Од тог трентука Иран, Либија, Северна Кореја, Ирак... све је то морало да се оконча", додао је Блер.

Он је рекао да је пре свега разматрао да пошаље "апсолутно снажну, јасну и непопустљиву поруку" да после 11. септембра 2001. режими који развијају оружје за масовно уништење морају то да престану.

Блер, који је изгледао напет, чврсто држећи документа, сео је пред Истражну комисију о Ираку, којој је влада дала мандат да детаљно испита догађаје од 2001. до инвазије на Ирак, а који су допринели одлуци Лондона да су укључи у ту операцију.

Очекује се да ће Блер бити упитан о оптужбама да је његова влада толико била одлучна у намери да свргне тадашњу ауторитарну ирачку власт да је преувеличавала обавештајне извештаје о наводном ирачком оружју за масовно уништавање.

Такође ће бити питан када је тачно понудио тадашњем председнику САД Џорџ Бушу подршку за инвазију. Неки од учесника тих догађаја наводе да је Блер обећао подршку још априла 2002, више од годину дана пре него што је британски парламент одобрио војну интервенцију.

Споразум Буш - Блер "потписан у крви"

Бивши британски амбасадор у Вашингтону Кристофер Мејер рекао је да верује да је споразум Буша и Блера "потписан у крви" на имању америчког председника априла 2002. године.

Блер је рекао да једина ствар на коју се обавезао у том сусрету била да ће сарађивати око питања ирачког лидера Садама Хусеина. Према његовим речима, други светски лидери нису на исти начин размишљали о Ираку.

"Иако се ментални склоп Американаца драматично променио (после 11. септембра) - и искрено, мој - када сам разговарао с осталим лидерима, посебну у Европи, нисам имао исти утисак", рекао је Блер.

Председавајући комисији Џон Чилкот рекао је да питања настоје да открију како је и зашто дошло до интервенције, али је упозорио да ће бити разочарани они који се надају да ће Блер бити у проблемима.

"Истрага није суђење", рекао је Чилкот.

Међу окупљенима у конференцијском центру у Лондону где је испитиван Блер били су и чланови породица несталих и погинулих војника и цивила у Ираку.

Испред су сакупљани потписи за петицију којом се тражи да се Блеру суди као ратном злочинцу.

Приликом Блеровог доласка, око 150 људи окружених полицијским снагама, протестовало је узвикујући "Ухапсите Тонија" и "Блер слагао - хиљаде погинуле".