Коначно - попис у БиХ у априлу 2013.

Заступнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине усвојио је данас у Сарајеву Закон о попису становништва, домаћинстава и станова у БиХ 2013. године.

Попис становништва, домаћинстава и станова у БиХ биће обављен од 1. до 15. априла 2013. године.

Предвиђа се да ће за спровођења пописа бити потребно минимум 42,6 милиона конвертибилних марака (КМ), од чега је ове године потребно око 10,4 милиона КМ, а наредне године 31,3 милиона КМ.

Остатак од 473.804 КМ, односно 292.502 КМ, биће потребно 2014. и 2015. години.

Тај закон претходно је усвојио Дом народа Парламента БиХ.

Босна и Херцеговина остала је једина европска земља у којој 2011. године није било пописа становништва, а да ствар буде још гора, последњи попис у БиХ спроведен је пре две деценије, пред рат.

Месецима су у БиХ трајале политичке свађе о томе треба ли закон о попису становништва да садржи одредбе о националном, верском и језичком опредељењу.

Странка за БиХ је инсистирала да закон садржи само елементе које прописује Евростат, где изјашњавање о језику, националности и вери није обавезно, већ ствар одлуке сваке државе.

Извршни секретар Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Рајко Васић је оценио да је немогуће у БиХ, која има три конститутивна народа, пописивати грађане без верске и националне одређености.

Према последњем попису, извршеном 1991. године, у БиХ је живело 43,47 одсто Бошњака, 31,21 одсто Срба и 17,38 одсто Хрвата, а остатак су чинили припадници осталих народа.

Према писању листа Прес, Срби и Хрвати сматрају да су се Бошњаци плашили да ће пописом бити легализовано и доказано етничко чишћење на простору којег данас контролишу Бошњаци, иако се они већ дуже од 15 година труде да докажу да се етничко чишћење догодило само на српским и хрватским подручјима и да су Бошњаци једине жртве тог процеса.

Лист је писао да је један од кључних разлога не прихватања пописа становништва била сасвим реална могућност да попис покаже како је Бошњака у БиХ највише, можда чак и више него 1991. године или бар приближно исто као тада.

Ако је из сарајевских ратних и послератних кругова упорно ширена прича о "200.000 убијених Бошњака" и о стотинама хиљада протераних у западне и друге земље - онда неће бити нимало лако, а ни угодно, објаснити откуд исти или чак већи проценат Бошњака у односу на попис из 1991. године.