Хрватска покренула истрагу против Симе Дубајића

ЗАГРЕБ - Против некадасњег мајора Југословенске армије (ЈА) Симе Дубајића покренута је истрага због учешћа у ликвидацији око 13.000 заробљеника на подручју Кочевског рога у Словенији током 1945. године, одлучио је данас истражни судија загребачког Жупанијског суда Крешимир Девчић.

Девчић је одредио и притвор, као и расписивање међународне потернице с обзиром да 86-годишњи Дубајић живи на Новом Београду.

Судија Девчић сматра да је Хрватска "са своје стране одрадила што је могла и да је, с обзиром да су мале шансе да се Дубајић појави у Загреби опција суђења у одсуству за шта су шансе врло мале, а и Дубајић би, ако би се појавио након пресуде имао право на поновљено суђење.

Загребечки медији су јавили да постоји могућност да Хрватска преда документацију судским органима Србије, како би се осумњиченима одвијало у Србији, што је до сада учињено у 140 случајева везаних за ратне злочине из грађанског рата деведесетих година.

Од тога је у Србији покренуто кривично гоњење у 14 случајева, док је у седам одбијено, а остали су на разматрању, с тим да је у марту донета и прва правоснажна осуда због ратног злочина у близини Карловца.

За провођење истраге битни су били Дубајићева књига ""Живот, грех и кајање: Од Кистања до Кочевског рога", као и ТВ емисије и новински текстови у којима се хвалио, прво убијањем 30.000 квислинга, да би касније ту цифру свео на 13.000.

Поступак је покренут у политички усијаној атмосфери након налажења великог броја тела у Худој јами у Словенији за које је без икаквих доказа или вештачење речено да се ради о побијеним Хрватима, а да су у текстовима и ТВ емисијама Дубајића задњих дана оптужили и за убијање римокатоличких фратара у Широком Бријегу у Херцеговини, а уз њега и друге бивше партизанске руководиоце.

Дубајић је наводно крајем маја и почетком јуна 1941. учествовао у ликвидацијама као мајор ЈА и командант Механизованог одреда и специјалне групе бораца 11. далматинске бригаде Четврте армије ЈА.

Пензионисан је као потпуковник након чега је студирао глуму, па је и глумио у неким филмовима, био сценариста и асистент режија, а осмислио је и прву најавну шпицу тадашње Радио телевизије Загреб.

Након што је 1968. године осуђен условно на годину дана затвора због нарушавања социјалистичког система и омаловажавања дела Едварда Кардеља "Социјализам и рат', вратио се у анонимност у родне Кистање и посветио овцама.

У жижу јавности дошао је 1990. као један од организатора српске побуне у Хрватској, у којој је убрзо изгубио утицај и отишао у Србију где и сада живи.

Војно тужилаштво у Карловцу 1993. против њега је подигло оптужницу, како је у њој наведено, због тероризма, јер је у новембру 1990. окупио групу која је поставила барикаде на путу Обровац-Грачац и организовао оружане страже које су пуцале по цивилима.