Црногорски правопис поново поделио стручњаке

ПОДГОРИЦА - Први недавно усвојени званични Правопис црногорског језика, који предвиђа 32 уместо досадашњих 30 слова, поново је узбуркао стручну јавност те земље која сматра да он није дело стручњака и да је донет декретом министра просвете Сретена Шкулетића.

У писму чланова Савета за стандардизацију црногорског језика достављеном медијима наводи се да је сада време да "Црногорци у језику, као уосталом и други у региону, одболују своје националистичке бољке".

Чланови Савета Рајко Глушица, Зорица Радуловић, Татјана Бечановић, Игор Лакић и Рајко Церовић истичу да нови правопис садржи бројне грешке методолошке, концепцијске и лингвистичке природе, да је "време као мајсторско решето" и да ће показати да је било бољих решења која ће, како тврде, у будућности сигурно победити. Аутори једне од две верзије, које је то тело раније доставило Министарству просвете и науке, кажу да је јавност у Црној Гори с правом очекивала да буде изабрана једна од две раније понуђене верзије Савета.

Није се могло очекивати да ће "декретом ресорног министарства бити усвојена трећа (верзија) о којој нико ништа није знао", навели су чланови Савета.

Чињеница да су постојале две верзије правописа само показује да није било слагања око неких концепцијских и лингвистичких карактеристика, подсећају они.

Оспоравајући и квалификованост "експертске комисије" која је утврдила прихваћени правопис, чланови Савета указују да два од три њена члана нису из Црне Горе, а да трећи у тој земљи не живи деценијама.

Грешка је, сматрају они, и то што јавност није била укључена у рад на правопису јер је било потпуно природно очекивати да ће професори језика и књижевности, новинари, медијске куће, публицисти и други заинтересовани моћи да дају своје мишљење о предложене две варијанте, а не да ће "декретом ресорног министарства бити усвојена трећа о којој нико ништа није знао".

Чланови Савета поручују да се правопис прави за све грађане, а не само за ужи број истомишљеника и постављају питање да ли ће на такав начин прихваћени правопис уопште моћи да заживи.

"Ми смо сматрали да на грешкама других можемо учити и да не треба тежити да се по сваку цену разликујемо од других, већ констатовати постојеће стање у црногорском језику у престижним функционалним стиловима, али нас је министар просвете демантовао, донео је 'најцрногорскији' правопис и нека му је са срећом", поручило је пет чланова Савета за стандардизацију црногорског језика.