Црногорски језик - "мртво слово на папиру"

Измене и допуне Закона о увођењу црногорског језика у наставу свих образовних институција у Црној Гори, почев од ове школске године формално је ступио на снагу иако његова примена неће бити могућа у наредних неколико година, упозорили су из црногорске опозиције и дела стручне јавности.

У влади Црне Горе, која је на колективном годишњем одмору, данас није било могуће добити објашњење да ли ће и како измењени закон бити спроведен у пракси.

Да ће тај законски акт бити само "мртво слово на папиру" указују чињенице - црногорски језик нема ко да предаје, нема уџбеника, и нема плана и програма за који је неопходно време.

Ту чињеницу је на пленарном заседању Скупштине, додуше, признао и сам министар Славољуб Стијеповић.

Чињеница је, рекао је тада министар, да ће настава и надаље изводити на српском или, како је то до сада званично било, матерњем језику.

Измењени закон о увођењу црногорског језика у образовне институције донет је подједнако неочекивано као што је тачно пре годину дана тадашњи министар неочекивано одобрио правопис црногорског језика с речником на којем су радили професори из региона.

Правопис који је одобрио тадашњи ресорни министар Сретен Шкулетић радила је трочлана експертска група, а свему је претходио спор унутар тринаесточланог Савета за стандардизацију.

Да би правопис могао да буде усвојен претходила му је измењена владина одлука о образовању према којој, уместо Савета, о томе одлучује Министарство просвете и науке на предлог експертске комисије.

Новим правописом у црногорски језик су уведена два нова слова, меко "ш"и меко "ж", па је сада правилно рећи и "целина" и "ћелина". А ако неко каже да га је заболело "ћеме" и затражи "ћеновник", ништа није погрешио. Све је по правопису, кажу они шаљивији грађани.

Неколико месеци касније, нешто уочи прошле Нове године, у црногорским књижарама су се појавиле компјутерске тастатуре са ознакама за нова слова црногорског правописа.

Дупло су скупље од обичних, али се зато "ш" и "ж" пишу "из једног потеза", а тадашњи министар културе Бранслав Мићуновић је рекао да од вишка не боли глава те да би "требало у нови – стари матерњи језик убацити још које слово на већ постојећа 32".

Медији су тада објавили и шалу да је управо због Мићуновића, који је страствени заговорник црногорског језика, уведено меко "Ж" јер је његов надимак "’Ж’ага".

У речнику црногорског језика, објављеном средином прошле године, пише да на слово "ж", које се изговара као меко "ж", почиње укупно шест речи – од којих је једна реч "женица", скраћени, кажу, облик од речи жена.

Црногорски медији су подсетили и да је пола године пре усвајања црногорског устава, актуелни премијер Мило Ђукановић, који је тада био само лидер владајуће Демократске партије социјалиста, упитан којим језиком говори, одговорио: "једним добронамерним, одговорним језиком" који се "зове, па наравно, црногорски језик".