Црна Гора: Школска година и даље "на матерњем"

БЕОГРАД - Упркос напорима стручњака да изнедре званични црногорски језик, настава у свим школама у Црној Гори, па и на новоформираној Катедри за црногорски језик и књижевност при Филозофском факултету у Никшићу, до даљњег ће се ипак изводити по старим програмима и уџбеницима, што значи - на матерњем језику.

У овом тренутку, наиме, још није извесно када ће Црна Гора добити свој званични језик, јер ће о предлогу који је Министарству просвете и науке недавно доставио Савет за стандардизацију језика тек уследити расправе, можда и јавне, рекла је данас Тањугу портпарол тог министарства Весна Војиновић.

Војиновићева није могла ни приближно да предвиди рок када ће црногорски језик на којем стручњаци још раде ући у званичну употребу. Она је потврдила да је и ове године настава у основним и средњим школама и на факултетима почела по старом.

Увођење црногорског језика у Устав Црне Горе и формирање владиног Савета за стандардизацију а посебно предлог који је то тело доставило ресорном министарству поделило је и присталице "новог" језика.

Но, не одустају ни они који се од почетка противе промени језика, сматрајући да је таква намера мотивисана политичким, а не лингвистичким разлозима, те да је у основи тих намера жеља актуелне политичке елите да и на том, језичком плану направи отклон од свега што је српко.

Томић: Нови језик - језик принуде

Професор на катедри за српски језик и књижевност на Филолозофском факултету у Никшићу Тања Томић рекла је Тањугу да је форсирање новог, "непостојећег језика апсурдно и потпуно супротно здравој логици", јер је, како је рекла, у бићу црногорског народа српски језик укорењен по пореклу, стандардизацији и норми.

"Реч је о нечему што се коси са струком и науком и не може се објаснити ни социолошки, ни политички. Једино се, наиме, може разумети језиком принуде", сматра Томићева.

Студенти за сада студирају српски уместо црногорског

Изражавајући свој и негативан став својих колега са Катедре за српски језик и књижевност, Томићева објашњава да су они од почетка упозоравали да је реч о "јаловом послу", јер је за њих стандард српског књижевног језика "закон и норма".

Да је тако, указала је, говоре и поделе у самом Савету, задуженом за стандардизацију језика.

"Колеге које нису рамишљале тако формирале су Катедру за црногорски језик на Филозофском факултету у Никшићу и ове године имају, мислим, 14 уписаних студената који ће, будући да до сада ништа није урађено на променама, морати студије да започну на бази уџбеника који се користе на Катедри за српски језик и књижевност", навела је она.

Стојановић: Нормирање новог језика нема основу

И професор старословенског и историје српског језика на Одсеку за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Никшћу др Јелица Стојановић је Тањугу рекла да је покушај нормирања црногорског језика "политикантски пројекат, производ политичке манипулације, који нема историјску, традиционално-културну, симболичку, научну, нити језичку заснованост"..

"Шта год да се предузима у покушајима 'нормирања', с обзиром на то да је реч о пројекту који нема везе са струком и науком, не може се изаћи из оквира српског језика", уверена је Стојановићева.

Јотовање може да прави проблеме

Она је објаснила да свако ко зна основне чињенице из лингвистике зна да су јотоване форме "сј" и "зј" - алофони, односно контекстуално условљене варијанте изговора фонема с и з, а не фонеме, како се ненаучно представља.

"Питање је како се у систем може уклопити, осим ,сј' и ,зј', и јотовање група ,тј' и ,ђ', јер би то подразумевало увођење и јотованих облика у речима као што су: ћеме од тјеме, ћелесни - тјелесни, ђело - ђело, ђеловати - ђеловати, или ђечак према ђевојчица", навела је Стојановићева.

Глушица: Савет подељен

Од предлога Савета накнадно се оградила заменица председника тог тела Рајка Глушица, која је Тањугу рекла да у том документу постоје спорна решења, али да је спорна и процедура којом је он достављен надлежном министарству.

Глушица тврди да чланови Савета заправо нису гласали нити о једној варијанти правописа, као и да се против послатог текста изјаснило пет од укупно 13 чланова Савета, док остала три његова члана уопште нису присуствовала седницама тог тела.

Систем рада савета погрешан

Она је оценила да је систем рада у Савету, током израде правописа био погрешан, јер је, прецизирала је, добијена готова верзија на коју су чланови давали усмене примедбе, да би, како је рекла, на следећој седници председник саопштио да су све те примедбе -одбијене.

Реч је о озбиљном научном послу, оценила је Глушица, изразивши жаљење што, како је рекла, Савет није искористио историјску прилику.

Лакић: Савет злоупотребљен

Од документа који је предат Министарству саопстењем се оградио и члан Савета Игор Лакић који тврди да "поједини чланови тог тела сматрају да нормирање црногорског језика значи преписивање правописа српскохрватског или српског".

Лакић је оценио да документ, како је рекао, представља израз самовоље неколико људи који су својим понашањем флагрантно злоупотребили капацитет и кредибилитет Савета.

И он је навео да не постоји званична верзија правописа црногорског језика, а да документ који је достављен Министарству представља верзију о којој се - није ни гласало.

Брборић: Морало је бити јавне расправе

Доцент на катедри за српски језик Филолошког факултета у Београду Вељко Брборић тврди да је увођење црногорског језика политичко питање које нема везе са језичким стручњацима.

Брборић је у изјави Тањугу рекао да изгледа за црногорску власт није било довољно то што су прогласили независну државу, већ морају, како је рекао, да направе отклон у односу на српски језик измишљајући нова слова, што до сада, истиче, никоме није пало на памет, па ни Хрватима.

Језик је само почетак

Брборић сматра да је недопустиво да се о овако озбиљној ствари одлучује без претходне јавне расправе. Поставља се и питање, рекао је, шта ће бити са књижевним делима од Вука на овамо. "Хоће ли они сва књижевна дела прештампавати, што би, речју, значило одсуство памети и здравог разума", запитао је он.

Брборић оцењује да се таква настојања власти у Подгорици неће завршити на језику и да се сличне ствари могу очекивати и кад је реч о питањима цркве, националним, политичким, па и еколошким.

Рајић: Редиговаће Његоша

И Брборићев колега Љубиша Рајић каже да се промене у црногорском језику раде по систему: "имамо државу, сад морамо имати и сопствени језик".

Два нова слова ће, према његовим речима, сигурно задовољити приватне интересе једног броја издавача, који ће преправљати уџбенике и књиге и редиговати Његоша, а добиће заправо "гомилу неписмених младих Црногораца", рекао је он Тањугу.

Предлог правописа достављен Министарству садржи правопис, који ће, уколико буде усвојен, убудуће бити богатији и имати два слова више - "шј" и "жј". Предлог правописа садржи седам начела, међу којима је и добро познато начело "пиши као што говориш, читај како је написано".