Трилатерала на Јахорини

Лидери Србије, Хрватске и БиХ поздравили су на данашњем самиту трилатерале на Јахорини формирање Већа министара БиХ, резултате хрватског референдума о чланству у ЕУ, као и помаке које су направиле Србија и БиХ у процесу евроинтеграција, саопштио је новинарима председавајући Председништва БиХ Жељко Комшић.

Комшић, који је као домаћин неформалног трилатералног састанка председника Србије, Хрватске и БиХ отворио заједничку конференцију за новинаре чланова Председништва БиХ и председника Србије и Хрватске, Бориса Тадића и Иве Јосиповића, казао је да је дата пуна политичка подршка борби против организованог криминала, што је, како је рекао, била и главна тема разговора.

На састанку је, како је додао, било речи и заједничком аплицирању за фондове ЕУ за прекограничну сарадњу, затим о међусобном заступању у конзуларним стварима у трећим државама, припремама за промену граничног режима и заједничким кандидатурама за спортска дешавања.

Једна од тема разговора била је и иницијатива председника Хрватске Иве Јосиповића да се процесуирање одговорних за ратне злочине олакша међудржавним споразумом.

Тадић и Јосиповић о споразуму о суђењу за ратне злочине

Тадић је подржао иницијативу хрватског председника Иве Јосиповића да се процесуирање одговорних за ратне злочине олакша међудржавним споразумом.

БиХ није подржала иницијативу хрватског председника.

Тадић је рекао да Србија истовремено подржава и охрабрује позитивне кораке које на пољу правног процесуирања осумњичених за ратне злочине чини Хрватска, и подсетио да је једно од приоритетних питања из блиске заједничке прошлости расветљавање судбине несталих особа.

"Србија ће инсистирати да се и у будућности процесуирају ратни злочини, и зато се придружујемо иницијативи председника Јосиповића", рекао је Тадић, и позвао све државе у региону да у правним процесима одгонетну шта се дешавало за време ратова у бившој Југославији, кривце за злочине ставе иза решетака и допринесу помирењу.

"У том погледу Србија више није иста земља као некада", рекао је Тадић и додао да је наша земља у тој области протеклих година уложила огромне напоре.

Он је подсетио да се у Србији од прошлог састанка трилатерале у јулу, на Брионима, десио суштински помак по питању процесуирања ратних злочина тиме што је окончана сарадња са Хашким трибуналом.

"У међувремену смо имали и позитивну оцену Европске комисије која се тиче борбе против организованог криминала и реформе правосуђа у Србији, тако да је и то суштински допринос нашој трилатералној сарадњи", истакао је Тадић.

Председник Хрватске изјавио је да би споразум о суђењу за ратне злочине према месту пребивалишта допринео ефикаснијем процесуирању, а истовремено би онемогућио политизовање случајева ратних злочина.

Јосиповић је рекао новинарима на Јахорини да је са председником Тадићем разговарао о склапању билатералног споразума о том питању и истакао да нико ко је починио злочине не сме остати некажњен.

Према Јосиповићевим речима, иако је направљен озбиљан напредак у свим земљама у домену квалитета самих суђења, и данас постоје проблеми, који су се, како је навео, показали у случају Пурда и неким другим примерима суђења за ратне злочине.

"Такви случајеви су показали да постоји потреба боље координације, па и разговора о другачијој надлежности да би се избегло политизирање случајева ратних злочина", навео је Јосиповић.

Он је истакао да је пут ка томе управо склапање билатералног споразума о коме је разговарао са председником Тадићем.

"Мислимо да је то врло важно да би се, с једне стране, ефикасно прогонили починитељи ратних злочина, а да би се, с друге стране, избегло политизирање суђења и да би се лакше решавала бројна питања везана за ратне сукобе, а у првом реди питање несталих", рекао је Јосиповић.

Према његовим речима, још има превише неразјашњених судбина, а то питање је, како је навео "посебно важно у хуманитарном и политичком смислу".

БИХ без "трочлане" сагласности о Јосиповићевој иницијативи

Комшић је додао данас да Босна и Херцеговина није подржала иницијативу хрватског председника Ива Јосиповића да се оптуженима за ратне злочине суди према месту пребивалишта, али и да се тражи модалитет који би ипак омогућио учешће у споразуму.

Комшић је рекао новинарима да је Сарајево одбило иницијативу јер о томе не постоји сагласност у трочланом председништву БиХ, али да ипак постоји модалитет који је само на нивоу радног предлога.

"Идеја је да се са наше стране да политичко овлашћење тужилаштву БиХ да, по процени тужилаца или колегијума тужилаца, може да препусти одређени случај другој држави уколико процени да ће тако суђење бити ефикасније, а приступ доказима бољи", навео је Комшић.

Према његовим речима, питање ратних злочина посебно је осетљиво у БиХ, која је, како је навео, највише погођена ратом деведесетих.

"За нас јесте природно да инсистирамо да се суди према месту извршења злочина", рекао је Комшић и додао да су Србија и Хрватска отвориле могућност склапања билатералног споразума, а да ће БиХ радити на тражењу начина да се и БиХ прикључи тој врсти сарадње.

"Такав предлог, међутим, мора да прође органе БиХ и да се о њему изјасне Веће министара и министар правде", навео је Комшић.

На питање новинара како ће тужилаштво БиХ прихватити такав предлог када је стопирало случајеве у којима се суди за злочине почињене над Србима, попут "Добровољачке улице", он је рекао да се не слаже са том констатацијом, али и да не може да коментарише рад тужилаштва.

"То се зове политички притисак и немојте то од мене тражити", навео је Комшић.

Упитан да образложи са којом се констатацијом не слаже он је рекао:

"Са том да бројите злочине и починиоце злочина на тај начин".

Упитан за коментар чињенице да је БиХ одбила да ратификује Споразум о сарадњи тужилаштава две земље, након чега је убрзо дошло и до стопирања "случаја Добровољачка", он је рекао да тај споразум није прошао неопходне процедуре.

"Није заустављена ратификација, јер је није ни било, односно, јер споразум није прошао процедуру", рекао је Комшић.

Тадић: Искористимо своје унутрашње ресурсе

Тадић је додао да државе региона морају у условима светске економске кризе да искористе све унутрашње економске ресурсе, али и да учине све да помогну државама еврозоне да се изборе са проблемима.

Тадић је истакао да радна места у региону зависе од ситуације у еврозони, али и способности самих држава Балкана да искористе све своје скривене ресурсе.

Објаснивши да је фокус у разговору ставио управо на везу економских кретања у свету и ситуације у региону, Тадић је констатовао да ниједан од локалних напора не може да донесе резултате ако криза на ширем плану не буде савладана.

"Потребно је у времену пред нама пронаћи све потенцијалне унутрашње ресурсе за развој, као што су минерална налазишта, компаније које би заједничким наступима могле освајати послове на трећим тржиштима или научна сарадња", рекао је Тадић. Према његовим речима, нико у овоме тренутку не може да предвиди каква ће бити будућност ЕУ и њеног финансијског система, али државе региона у наредним месецима док не добију одговор на то питање не треба да стагнирају већ да наставе да спроводе унутрашње реформе у сагласности са принципима ЕУ.

"Данас се сви боримо за нова радна места и сви се суочавамо са кризом запошљавања. Процењује се да је незапосленост у региону на нивоу између 14 и 23 одсто, и та чињеница прети стабилности наших друштава. Ако не пронађемо решење у догледно време, ако у ЕУ не пронађу решење у догледно време, ми ћемо бити у изузетно тешком положају", упозорио је Тадић.

Он је прецизирао да су на данашњем састанку представници три државе, иако су конкретни економски пројекти пре свега питање за владе, продискутовали о могућности сарадње у великим саобраћајним инфраструктурним пројектима и области енергетике, односно искоришћавања водних потенцијала.

"Једна од најважнијих иницијатива је довршавање паневропских коридора, посебно двоколосечне пруге на коридору 10 што је од суштинског значаја за развој читавог региона", рекао је Тадић.

Тадић прижељкује подршку региона Јеремићу

Тадић је додао да би било добро да државе у региону подрже кандидатуру српског министра спољних послова Вука Јеремића за функцију председника Генералне скупштине УН.

"У политици и у дипломатији постоји 'невидљиво књиговодство', о коме је писао и Иво Андрић, наш заједнички писац", рекао је Тадић у разговору са новинарима.

Он је истакао да би било најбоље да у свим регионалним питањима, па и питању кандидатуре Јеремића, гласови из региона буду обједињени, али није оспорио право и држава и појединаца да по било ком питању имају свој став.

На састанку трилатерале, према речима домаћина, председавајућег председништва БиХ Жељка Комшића, није било речи о Јеремићевој кандидатури.

Тадић је рекао да има поверења у шефа српске дипломатије, а Комшић да - нема.

Комшић је објаснио да је против кандидатуре Јеремића из личних разлога:

"Ја сам против те кандидатуре. То је мој лични став. Нисам сигуран да је заслужио моје поверење", рекао је Комшић.

Тадић остао на Јахорини због невремена

Председници Србије и Хрватске, Борис Тадић и Иво Јосиповић, остали су по завршетку трилатералног састанка на Јахорини, јер су им временске неприлике и стање на путевима у Босни и Херцеговини онемогућили повратак.

Тадић и Јосиповић одложили су повратак у Београд, односно Загреб, зато што снег и ниске температуре отежавају саобраћај на путевима у том и другим деловима Босне и Херцеговине, али и целом региону.