Техничким мишљењем избегнут одговор на кључно питање

Шеф правног тима Србије пред Међународним судом правде у Хагу Душан Батаковић сматра да је мишљење тог суда о једнострано проглашеној независности Косова и Метохије показало "однос политичких снага у свету с обзиром на то да је избегнуто да се суд изјасни да ли је сецесија легална или нелегална".

"Нисам сигуран да би неко друго питање променило мишљење суда", рекао је Батаковић за "Франкфуртске вести", додавши да би МСП свакако, и да је питање било другачије, реаговао у складу са "односом политичких снага у свету у коме живимо", јер мишљење тог суда не рефлектује правну, објективну и од политичких утицаја независну одлуку.

Душан Батаковић и Вук Јеремић ишчекују одлуку МСП

Технички интонирано мишљење тог суда је, заправо, начин да се избегну одговори на кључна питања која дубоко задиру у међународно право, истиче Батаковић.

"Међутим, ово што смо ми урадили током ове две године јесте да смо спречили даља признавања Косова, да то није било узалуд и да је борба за територијални интегритет настављена", додао је Батаковић.

Саветодавно мишљење је на предлог Србије тражила Генерална скупштина УН, онда је логично да следећи корак буде расправа о саветодавном мишљењу суда пред Генералном скупштином УН, каже Батаковић који објашњавајући даље деловање Београда наводи да ће Србија тражити политичко мишљење и једну врсту обнове преговора.

"Мислим да ће стратегија у међувремену бити усаглашена са односом снага и ако број држава које подржавају независност Косова и даље не буде већи од половине оних који чине Генералну скупштину УН, онда су разне комбинације могуће", додао је он.

Када је реч о изасланицима које председник Србије Борис Тадић шаље у свет, Батаковић је објаснио да ће се у писму председника тражити од земаља које нису признале Косово да истрају у том ставу и поред тога што су многе од њих под притиском, али и да им се објасни зашто је оваква одлука суда без веће политичке тежине.

Циљ је да се заустави масовно признавање Косова, истакао је Батаковић и указао да иако су Албанци очекивали више од 100 признања, ипак је то до данас остало на свега једној трећини чланица УН.

Сецесионисти из целог света са великом пажњом су пратили објављивање мишљења, многима ће то послужити као инспирација, рекао је Батаковић и нагласио да се суд није изјашњавао да ли је сецесија легална, није Косово називао државом, а на једном месту је поменуо да Резолуција 1244 и даље важи.

Одређена двосмисленост у тумачењу указује и да је међу судијама било великих неслагања и да је ово нека врста компромиса између њих, сматра Батаковић.

"Они не кажу ни 'да', ни 'не', по питању да ли је сецесија била легална. Не кажу ни 'да' ни 'не' по питању да ли постоји право на самоопредељење, а то је оно што занима сепаратисте широм света, рекао је Батаковић.

А у случају Косова, МСП каже да Резолуција 1244 и даље важи, што значи да је то и даље нека врста протектората, каже Батаковић.

"Све врсте покушаја сецесије, самоопредељења или мењања граница зависе пре свега од политичких односа снага у свету и од степена подршке које сецесионистички покрети имају, значи од случаја до случаја. У том смислу је одлука суда мање путоказ, али је рефлексија односа снага у свету", сматра Батаковић.