Службени “црногорски” језик – неприменљив, јер не постоји

ПОДГОРИЦА - Истакнути лингвиста Драгољуб Петровић и професор Правног факултета у Подгорици Благота Митрић оценили су данас да механизам службеног језика и језика "у службеној употреби", установљен новим црногорским уставом апсурдан, истичући да је оправдано закључити да "тренутно званични службени језик, црногорски, не постоји".

Петровић је подгоричком "Дану" казао да је тренутно уставно решење неутемељено и да је императивна обавеза уставописаца била да испоштује решење из претходног устава, донетог 1992. године, у коме је српски језик ијекавског изговора био одређен као службени.

"Није моје да судим о последицама, јер то треба да виде они који ће у пракси спроводити тај механизам, али је механизам из новог устава апсурдан и непримењив", казао је Петровић

Он је оценио да ће и "они који су највише кумовали овом решењу, на крају ипак схватити да су направили крупну грешку".

"Невероватно звучи да ће грађани имати чак пет формулара на располагању у некој државној служби", рекао је Петровић.

Митрић сматра да црногорски језик не може бити у употреби на територији Црне Горе, јер нема свој правопис.

"То значи да ефективно не постоји. Тренутно, српски језик ће бити у употреби све док се не донесе правопис за црногорски", истакао је Митрић.

Када је реч о српском језику "у службеној употреби", он је рекао да на то питање не зна да одговори "из простог разлога што се Срби у Црној Гори ни по ком основу не могу третирати као мањински народ, односно као национална мањина".

Према слову новог устава, у Црној Гори је службени језик црногорски, а "у службеној употреби" су српски, босански, албански и хрватски.

Такав "компромис" постигли су преговарачи владајуће коалиције са Покретом за промене и још две мање опозиционе странке, како би се обезбедила двотрећинска већина за усвајање Устава у парламенту.

Већина опозиције одбацила је такво "решење" и није гласала за нови устав, истичући да је научно кодификовани и стандардизовани српски језик утемељен у историјском памћењу и бићу Црне Горе, што, поред осталог, потврђују и свих шест њених претходних устава, као и чињеница да се недавно чак 64 одсто грађана изјаснило да говоре српски.

Владајућа коалиција није негирала да су српски и црногорски један исти језик, али се позивала на "право" политичке већине да службени језик у Црној Гори назове по имену државе.

Одмах након проглашење новог устава, високи функционер владајуће Демократске партије социјалиста Драган Кујовић изашао је са иницијативом о конституисању Института за црногорски језик, чији би задатак био да лингвистички кодификује и промовише посебан - црногорски језик.

У међувремену је из Загреба у Подгорицу стигла вест да је на тамошњем Свеучилишту "Јосип Јурај Штросмајер" промовисан први доктор црногорскога језика.

Ради се о црногорском језикословцу Аднану Чиргићу, који је у Хрватској одбранио докторску дисертацију "Говор подгоричких Муслимана", с посебним освртом на "Говор помало заборављене и досад неистражене црногорске дијаспоре у Скадру".