Парламент ЕУ позвао преостале чланице да признају Косово

Европски парламент усвојио је данас већином гласова резолуцију о Косову којом се преостале чланице Уније, које нису признале једнострану независност јужне српске покрајине, позивају да то учине. Политички директор Министарства спољних послова Борко Стефановић оценио је вечерас да резолуција  има декларативан и политички, а не обавезујући карактери да се може очекивати да "у најскоријем року почну преговори између Београда  и Приштине о будућем статусу Косова и Метохије".

Резолуцију, у којој се наводи да би ЕП поздравио када би све државе чланице ЕУ признале независност Косова, подржало је 455 посланика док је нешто више од 150 било против.

"Косово као независну државу признале су 22 чланице ЕУ, док пет то није учинило. Да би европска политика била ефикаснија за добробит свих на Косову, чланице ЕУ би требало да појачају заједнички приступ Косову", наводи се у резолуцији коју је припремила аустријска посланица из редова зелених Улрике Луначек.

Резолуција је на седници Спољнополитичког одбора Европског парламента усвојена крајем јуна са 45 гласова за, 14 против и два уздржана.

Током јучерашње дебате о овој резолуцији већина посланика поздрављала је овакав приступ косовском питању међу којима су неки наглашавали да се "ЕУ већ 20 година бори за слободу и права житеља Косова".

Признање Косова за  Београд "у овом тренутку неизводљива опција"

Било је, међутим, и посланика који су оспоравали овакав став подсећајући да је једнострана независност Косова проглашена у супротности са међународним правом и кршећи Резолуцију 12 44 Савета безбедности УН која представља основу за заједнички, европски приступ овом питању.

Европски комесар за проширење Штефан Филе, који је отворио дебату, имао је дипломатскији приступ од посланика рекавши да иако чланице ЕУ имају различите погледе на једнострано проглашену независност Косова, треба заједнички да раде на побољшању ситуације на терену.

У резолуцији се признаје да признање независности Косова за Београд "у овом тренутку није изводљива политичка опција", али се власти Србије позивају да буду "прагматичне у односу на питање статуса и уздрже се од блокирања чланства Косова у међународним организацијама".

"Предстојеће мишљење Међународног суда правде о легалности проглашења независности Косова не би требало никога да спута у јасном посвећивању прекограничној, регионалној и локалној сарадњи у најбољем интересу целокупног становништва на Косову и у околини", додаје се у резолуцији.

Стефановић: Декларативно, необавезујуће

Политички директор Министарства спољних послова Борко Стефановић оценио је вечерас у Београду да резолуција Европског парламента има декларативан и политички, а не обавезујући карактер.

Стефановић је за телевизију Б92, оценио да заговорници независности Космета резолуцијом појачавање притисак на Србију, у важном моменту наставка дипломатске борбе званичног Београда за очувања уставног поретка и територијалног интегритета земље.

Високи функционер Министарства је приметио и да документ "садржи низ кондициона", а један од кључних је да би ЕП подржао евентуално признање Космета од стране држава ЕУ које то нису учиниле.

Стефановић је подсетио да су то Шпанија, Кипар, Грчка, Румунија и Словачка, земље које "на неки начине својим ставом обезбеђују да ЕУ има статусно неутралан приступ према питању Косова и Метохије".

Политички директор је навео и да Србија у овом случају, "не треба много да се брине, али у сваком случају треба да то нотификује на одговарајући на чин и узме у обзир".

Стефановићу је, такође, оценио да је "успех то што се постигло кроз ангажовање дипломатије Србије и да 152 посланика Европског парламента буду против".

То представља још једну потврда да европске институције и ЕУ не могу бити јединствени по питању статуса Космета.

Амандман за осуду бомбашког напада

Амандманом је у резолуцију уврштена оштра осуда бомбашког напада на српске демонстранте у северном делу Косовске Митровице и напад на посланика српске националности у косовском парламенту Петра Милетића.

У резолуцији се, такође, позива на предузимање свих корака у циљу визне либерализације и од Европске комисије тражи да у том циљу "без одлагања успостави комуникацију" са Приштином.

Од косовских власти се тражи да начине напредак у кључним реформама као што су борба против корупције и организованог криминала, децентрализација, реформа администрације и истиче "изузетна забринутост због раширене корупције која, поред организованог криминала остаје један од највећих проблема на Косову".