Непристојни бечки разговори пристрасног Ахтисарија

На питање да ли су бечки преговори уопште имали смисла, Санда Рашковић-Ивић, председник Координационог центра за Косово и Метохију и члан преговарачког тима у Бечу, је у интервјуу „Политици“ одговорила: "Да нисмо разговарали, онда не бисмо могли ништа да исправимо у Ахтисаријевом папиру, нити да аргументујемо оне ствари које нам се не допадају."

Она је додала да стога "заиста верује да ће неке ствари бити исправљене" у коначном предлогу специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија.

Атмосфера на преговорима је, како каже Санда Рашковић-Ивић, била "непристојна".

Санда Рашковић-Ивић: Албанци разговарали да не би чули шта Срби предлажу

"Албанци на самом почетку састанка нису имали стрпљења да без коментара слушају било кога са наше стране. Они су доста гласно међусобно разговарали на свом језику док је неко из наше делегације причао", рекла је она.

У паузама није било контаката између двеју делегација, сем оних сасвим куртоазних. „Овог пута нисам приметила било какве контакте", рекла је Санда Рашковић-Ивић.

На питање како су Албанци реаговали на захтев да 800 полицајаца из Србије са међународним снагама штити манастире и цркве, она је одговорила: „То је изазвало приличан шок. Судећи по изразима лица, чак и код међународних званичника. Нама не пада на памет да шаљемо своје младиће да би тамо били сами и да би били глинени голубови. То желимо да радимо са међународним снагама, које треба да буду много бројније".

„Ко ће 10. марта, када је предвиђен састанак на вишем нивоу, отићи на преговоре у Беч?“ То се још не зна, "координатори тима ће сигурно бити", а за председника и премијера Санда Рашковић-Ивић још "није сигурна".

Самарџић: Ахтисари је пристрасан и на страни косовских Албанаца

Координатор српског државног тима за преговоре о статусу Косова Слободан Самарџић, у интервјуу бечком дневнику 'Пресе', оценио је да је изасланик УН Марти Ахтисари пристрастан и да је на страни косовских Албанаца.

Говорећи о протеклој рунди преговора, која је завршена у петак, он је казао да у суштини није било никаквих договора, али да се не може рећи да су разговори бесмислени.

'Наши ставови се нису приближили. Међутим, током године је дошло до међусобног бољег разумевања аргумената. Више није било могуће због пристрасног посредовања. Они који су требало да посредују у преговорима су се јасно нашли на једној страни', објаснио је Самарџић.

Он је истакао да су амандмани, које је српска страна предала, 'црвена линија' преко које се не може, али да постоје многе тачке о којима би се у даљим преговорима могло размислити. 'А ту мислим на праве преговоре, а не разговор о једном документу, чији садржај је унапред одређен', казао је Самарџић.

Када је у питању Савет безбедности УН Самарџић је рекао да се не може предсказати шта ће Русија учинити и подсетио да је Москва најавила да не подржава никакво решење које обе стране не подржавају.

Батаковић: Све суседне државе страхују од независности Косова

Члан српског преговарачког тима Душан Батаковић оценио је у интервјуу бечком дневнику 'Курир' да је, јуче завршена рунда преговора Београда и Приштине, показала да су разлике у схватању Срба и Албанаца јако велике.

'Ми смо представили конструктивне предлоге. Не желимо ни у ком случају да владамо Косовом, као пре 1999, већ тежимо ка решењу подељене власти. Ми нудимо суштинску аутономију. Независност Косова је за Србију неприхватљива', објаснио је он.

Према његовим речима, предлог изасланика УН Мартија Ахтисарија јесте само један нацрт, који у том облику сигурно неће бити усвојен у Савету безбедности УН. 'Већина чланица тог тела је против', уверен је Батаковић. Он је, такође, упозорио да би Косово могло бити преседан за друга отцепљења.

'Постоје друга решења од поједностављених предлога Ахтисаријевог документа. Косово је класичан случај етничког неслагања, као што постоји у Баскији или у Мађарској и Румунији. Ако Косово добије независност онда ће то затражити и друге етничке мањине у Европи. То би тада било легитимно за све, али ми то одбијамо', објаснио је он.

Батаковић је појаснио да Србија нуди да Албанци тамо где чине већину треба да добију аутономију, а у другим деловима треба да остане међународно војно присуство.

'За Србе на Косову захтевамо српски ентитет, осигуран међународним уговорима. Српске општине треба да добију иста аутономна права као што би имале албанске општине. Албанци би имали само јако симболичну везу са Београдом. Косово би требало да добије могућност подношења захтева за чланство у Светској банци и Међунардоном монетарном фонду, како би коначно отпочели привредни процеси. Међутим, оно не сме постати независно', истакао је он.

Батаковић је објаснио да Србија неће применити силу у спречавању независности, већ се узда у подршку свих својих партнера - ЕУ, САД и Русије. 'Ми ћемо то спречити на европски начин и дипломатским средствима. Све суседне државе страхују од независности Косова. Ми разговарамо са председницима, који се тресу, иако њихове званичне изјаве звуче другачије', закључио је Батаковић.