Додик оптужује Церића за дешавања у Санџаку

Премијер Републике Српске (РС) Милорад Додик оптужио је данас реис ул улему Исламске заједнице у Босни и Херцеговини (БиХ) Мустафу Церића да је својим деловањем највише допринео распиривању страсти у Санџаку протеклих дана, у покушају да оствари своје политичке циљеве.

Додик је рекао да Санџак ни по чему није административна јединица у Србији, већ постоје нека његова традиционална одређења, упозоравајући да је "очигледно да постоји нека конекција са Сарајевом и то је несумњиво".

"То се најчешће и најбоље може закључити по ангажману реис ул улеме Церића који покушава да своју активност у оквиру Исламске верске заједнице најчешће конотира у политичке циљеве и то је видљиво готово свакодневно и мислим да је Церић онај који је највише и побунио страсти у самом Санџаку", рекао је Додик новинарима у Београду.

Додик је истакао да Србија има своје ресурсе и своју државну структуру, и да ће пронаћи начин да реши настале сукобе.

У суботу, 4. септембра, у Новом Пазару је одржан протест због спорне парцеле коју својатају Исламска заједница у Србији и Градска управа која је на том месту започела градњу обданишта.

Протест се претворио у сукоб са полицијом и том приликом су повређена четири полицајца, а ухапшено је неколико особа.

ЕУ: Ештонова није добила писмо из Санџака

Висока представница Европске уније Кетрин Ештон "није добила никакво писмо у којем се тражи размештања посматрачке мисије у српској области Санџаку, али Европска унија очекује да се у добром европском духу постојећа питања реше дијалогом свих важних чинилаца", саопштено је данас у Бриселу.

"Европска унија помно прати прилике у Санџаку, укључујући наш уред у Београду", наводи се у саопштењу које добила агенција Бета у Бриселу из кабинета високе представнице за спољну политику и безбедност ЕУ.

"Избори 6. јуна у Србији за 19 Савета националних мањина су", додаје се, "представљали повољан развој кад је реч о припадницима мањина".

Према сазнању ЕУ питање установљења Савета бошњачке националне мањине је прослеђено Српском омбудсману.

"Ми охрабрујемо Србију да обезбеди, у складу с постојећим законима, да сви савети мањина, укључујући бошњачки, буду у потпуности делотворни", истиче се у саопштењу високе представнице за спољну политику и безбедност ЕУ.

"Тај савет ће бити важан партнер влади у решавању питања културе и образовања".

Драгишић: Зукорлићев позив "опасан политички трик"

Професор Факултета за безбедност Зоран Драгишић изјавио је данас да је позив муфтије Муамера Зукорлића Европској унији да пошаље међународне посматраче у Санџак "опасан политички трик", коме не треба наседати.

Драгишић је, у изјави Танјугу, рекао да је "ситуација у Санџаку веома сложена" и да би држава требало да буде довољно мудра, да са Зукорлићем и његовим следбеницима отвори дијалог о свим реалним питањима, с тим што би претходно утврдила који су то конкретно проблеми "које они виде, а не види их остатак муслимана Бошњака у Србији".

"Позив посматрачкој мисији ЕУ је и покушај да се подсетимо на нека ружна времена, када су почињали сукоби на Космету и простору бивше Југославије, када је интернационализација сукоба довела до озбиљнијих проблема", навео је Драгишић.

Оцењујући да је, пре свега, реч о Зукорлићевом "политичком трику", који нема "шанси на успех", Драгишић је рекао да у Санџаку, на сву срећу, нема сукоба, а ни доказа да постоје кршења права Бошњака или верских права муслимана.

Он је навео да у Србији делује низ међународних организација и да ниједна од њих то није констатовала као проблем.

"Зато је ту реч и о политичком трику, али опасном, који може изазвати реакције у другим деловима Србије. Важно је не наседати му и мирне и хладне главе реаговати отварањем дијалога", навео је Драгишић.

Уз дијалог, неопходно је допринети економском развоју Санџака и стварању услова за бољи живот тамошњег становништва због лоше економске ситуације, додао је он.

Драгишић је указао да лоша економска ситуација лако може довести до демонстрација националног и верског екстремизма.

"Држава треба да буде мудра и да отвори разговор о реалним питањима. Отворено је више тема и све оне би морале бити јасно и прецизно дефинисане јер се може схватити и да је овде реч о жељи да се буде привилеговани Бошњак и муслиман у односу на друге", рекао је Драгишић и додао да је осећање угрожености или неугрожености питање перцепције.

Србија, сматра он, треба много да уради на унапређењу верских и националних права не само Бошњака, али је овде питање да ли је, можда, реч о покушају злоупотребе верских и националних осећања ради остваривања политичких циљева.

Драгишић је нагласи да Зукорлићеву "снагу и утицај" не треба потцењивати, као ни његову интелигенцију или "политичку памет" и способност да направи проблем уколико то жели.

"У том неком отвореном дијалогу о положају Бошњака муслимана у Србији треба имати у виду и то да нису сви муслимани Бошњаци, као и да сви Бошњаци нису муслимански верници", навео је он.