Ђелић: Дунавска стратегија је шанса за Србију

Дунавска стратегија је огромна шанса за Србију и наша земља ће са Европском унијом (ЕУ) одвојити 18,5 милиона евра у следећој години за подунавске пројекте, изјавио је потпредседник владе Божидар Ђелић.

Он је новинарима, приликом обиласка Голубачке тврђаве, рекао да ће та стратегија бити спровођена следеће две деценије и да ће омогућити да значајна средства буду убризгана у многе делове Србије, где су потребна.

Данас ће у Голубцу бити представљена Дунавска стратегија, у присуству шефа делегације ЕУ у Србији Венсана Дежера, коју је Европска комисија усвојила прошле седмице.

Ђелић је најавио да ће од предвиђених 18,5 милиона евра, 6,5 милиона евра бити уложено у ревитализацију Голубачке тврђаве и целог Голупца.

То ће, како је навео, омогућити да се до краја 2011. распишу потребни тендери, а да радови, који ће трајати укупно три године, почну већ почетком 2012.

Ђелић је истакао да ће то омогућити да "теретњаци не пролазе кроз тврђаву стару 700 година, а имаћемо амфитеатар, тврђаву и разне друге туристичке атракције, што ће омогућити Србији да постане магнет за домаће и стране туристе".

Потпредседник владе је навео да ће 4,6 милиона евра бити уложено у локалну инфраструктуру у Великом Градишту и објаснио да се Дунавска стратегија не односи само на приобалне општине, већ на свих 80 општина које су у сливу Дунава.

Ђелић је апеловао на све челнике тих општина и грађане да припреме одговарајуће пројекте, који треба да буду спроведени у оквиру Дунавске стратегије.

Дежер је истакао да ће Дунавска стратегија омогућити већу употребу Дунава за потребе транспорта, енергетике и за културни развој свих држава кроз које пролази.

Он је истакао значај Дунавске стратегије, указавши да је Србија доста учинила на њеној изради.

Расправа у недељама које долазе

Поводом усвајања Дунавске стратегије у Европској комисији, потпредседник владе Божидар Ђелић је Танјугу изјавио да ће та стратегија "привући веома значајна средства из европског буџета и биће од велике користи не само за 24 приобалне општине него и за 80 општина у Србији, које су у сливу Дунава, односно које су повезане са Савом, Тисом, Тимоком и Моравом".

Према његовим речима, Србија се кандидовала да са једном земљом чланицом координира домен инфраструктуре Дунава, економије знања, туризма и медија, кроз Радио-телевизију Војводина и домен безбедности.

"Очекујемо да ће се у недељама које долазе, док се о стратегији расправља са земљама чланицама, Европским парламентом и другим земљама Европске уније, предлози Србије усвојити", навео је Ђелић.

Он је додао да не треба очекивати одмах велику финансијску "ињекцију" мада је Србија одвојила 18,5 милиона евра за пројекте као што је ревитализација голубачке тврђаве, инфраструктуре у Великом Градишту и другим подунавским општинама.

Дежер: Дунавска стратегија за нову фазу односа ЕУ и Србије

Шеф делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер изјавио је да је ЕУ до сада издвојила 100 милиона евра за инвестиције које су у вези са реком Дунав и најавио да ће уговор о изградњи Жежељевог моста у Новом Саду бити потписан до краја године.

Дежер је у Голупцу, где је представљена Дунавска стратегија коју је Европска комисија усвојила прошле седмице, рекао да би изградња Жежељевог моста требало да почне следеће године и додао да се припрема још доста пројеката.

Он је истакао да је усвајање Дунавске стратегије важно за Србију, због тога што се улази у нову фазу односа између ЕУ и наше земље.

Он је напоменуо се Европска комисија спрема за израду мишљења о спремности Србије за добијање статуса кандидата које ће уследити након што Србија одговори на питања из Упитника Европске комисије.

Европска комисија ће израдити мишљење до краја године, рекао је Дежер и изразио мишљење да ће оно бити најпозитивније.

Напомињући да је почео рад на припреми мишљења за кандидатуру Србије за чланство у ЕУ, као и припрема одговора на упитник Европске комисије, Дежер је изразио очекивање да ће до краја наредне године мишљење ЕУ о томе бити најпозитивније.

Он је нагласио да зато треба искористити све пројекте за јачање односа између Србије и ЕУ.

Дежер је истакао да је Дунав велики потенцијал који мора бити искоришћен и који треба да допринесе економском развоју и сарадњи земаља кроз које река протиче.

Према његовим речима, Дунав повезује 150 милиона грађана из земаља кроз које протиче, наводећи да је то река која спаја источну и западну Европу.

Он је навео да постоје четири стуба Дунавске стратегије - инфраструктура и повезаност, економски развој, заштита животне средине и управљање и безбедност.

Дежер је најавио да ће за информациони систем за речну пловидбу на Дунаву и Сави бити издвојено 11 милиона евра, а да ће око 3,5 милиона евра бити издвојено за уклањање заосталих неексплодираних средстава на Дунаву.

Десет држава - плус четири

Дунавску стратегију је 9. децембра у Бриселу представио комесар за регионалну политику Јоханес Хан и упутио је на усвајање Савету Европске уније и Европском парламенту.

Стратегија се односи на државе дунавског слива и њихове непосредне суседе - Немачку, Аустрију, Словачку, Чешку, Мађарску, Словенију, Румунију и Бугарску, у оквиру ЕУ, и на Хрватску, Србију, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Молдавију и Украјину.

Хан је том приликом указао новинарима да ЕК види велики потенцијал за развој пловног пута на Дунаву, истичући да од Стратегије очекује "изврсне резултате".

Он је додао да ће сарадња 14 држава, које су учествовале у изради овог документа у областима бродарства, енергетике, екологије, запошљавања и безбедности сигурно донети "бољу будућност за регион".

Хан је истакао да у овом пројекту учествује 10 подунавских земаља и још четири друге државе, указујући да Дунав нуди 2.800 километара пловног пута, којим се сада транспортује свега 50 милиона тона робе.

Без посебних правила

Он је подсетио да се на реци Рајни, која има само 800 километара пловног пута, остварује транспорт од 330 милиона тона, и најавио да у овој области предстоји пуно посла.

"Предност Дунавске стратегије је у томе што нису потребна додатна правила, нити икаква нова администрација, ни додатна средства. Само из структурних фондова тренутно око 100 милијарди евра предвиђено је за текући период финансирања од 2007. до 2013. за овај регион", навео је Хан, додајући да је до сада исплаћено свега 20 одсто тих средстава.

Комисија је Дунавску стратегију развила на основу званичног захтева Савета ЕУ, од 19. јуна 2009. године, у којем се наводи да би "одрживи развој овог региона  требало да се спроводи на основу темељног и интегрисаног приступа специфичним изазовима са којим се суочавају индивидуални региони".

Очекује се да Савет ЕУ и ЕП званично усвоје стратегију средином наредне године, у време шестомесечног председавања Мађарске Европском Унијом.