Деоба имовине СФРЈ - много нерешених питања

БЕОГРАД - Отварајући дводневно заседање Мешовитог комитета за праћење примене Споразума о сукцесији имовине бивше СФРЈ, председник Владе Србије Мирко Цветковић изјавио је да још увек има много нерешених питања, која се углавном односе на повраћај станарског права, пензије, стару девизну штедњу и накнаде имовине предузећа и грађана. 

Цветковић је подсетио да су пет година од ступања на снагу споразума о сукцесији нерешена нека значајна питања, као што су повраћај и накнада права на имовину правним лицима и грађанима, враћање станарских права, питања пензије и старе девизне штедње.

"Брже и потпуно спровођење споразума ће бити важна претпоставка за приступање Европској унији, посебно дела споразума који је везан за испуњавање Европске конвенције о људским правима", рекао је Цветковић.

Уживање права над имовином која је предмет сукцесије, додао је Цветковић, значајно ће утицати на већи прилив страних инвестиција и бржи економски развој региона.

Високи представник Србије за сукцесију Гашо Кнежевић изјавио је уочи наставка разговора о расподели заоставштине бивше СФРЈ, да је Србија спремна да се рашчисти све што није подељено, али да је свака расправа о наследству болна и дуга. 

Како је за Новости најавио Кнежевић, разговараће се о деоби остатка дипломатске имовине, финансијама, архивама, покретној и непокретној својини, имовини предузећа, стеченим правима.

"Иницијатива Србије показује да је она спремна да се рашчисти све што није подељено", рекао је Кнежевић за Новости.

Одговарајући на питање да ли се може предвидети какав ће бити учинак овог и наредног сусрета, односно, када ће прича о сукцесији добити коначан епилог, Кнежевић је рекао да је свака расправа о заоставштини болна и дугачка.

"И после Другог светског рата трајала је годинама. Тако је то у међународном праву", рекао је Кнежевић и истакао да ће Србија инсистирати на стриктној примени Споразума.

Споразум о сукцесији 2001. године у Бечу потписале су Хрватска, БиХ, Македонија, Словенија и СРЈ, али је он ступио на снагу три године касније, јер га је тада ратификовала и Хрватска, као последња.

У ранијим фазама све републике показивале су велике апетите према вредној имовини из ДКП мреже, пишу Новости.

Србија инсистира, како лист сазнаје, да се ово питање реши "у пакету", а не тако што би се прво удомиле атрактивне локације у Европи и САД, за које се сви интересују, док би се, рецимо, афричке дестинације оставиле "за после". Јер, до тада би на Београду остао терет трошкова за њихово одржавање.