Свемиру се не назире крај

Послуживши научницима као каква космичка лупа, велики скуп галаксија, познат као Абелл 1689, открио је да је судбина свемира да се константно шири.

Астрономи су искористили начин на који скуп галаксија назван Abell 1689 искривљује светлост са удаљених звезда да би установили количину тамне енергије у космосу, тајанствене силе која убрзава ширење универзума.

Разумевање расподеле ове силе открива да је највероватнија судбина универзума да се непрестано шири, пренео је Би-Би-Си.

Научници верују да ће на крају универзум постати једно хладно, пусто пространство.

У студији међународног тима истраживача, који предводи професор Ерик Џуло (Eric Jullo) са Џет Пропалшон лабораторије НАСА у Калифорнији, чији су резултати објављени у часопиу "Сајенс", истиче се да тамна енергија чини три четвртине свемира, али је потпуно невидљива.

Шта је она заправо и које је њено порекло још је непознато. Једино се сна да постоји кроз утицај на експанзију свемира.

Да би сазнали како се тамна енергија шири свемиром, астрономи су користили свемирски телескоп Хабл којим су посматрали начин на који се светло са далеких звезда искривљује око Abella 1689, нама блиског скупа галаксија.

Abell 1689, који се налази у сазвежђу Девице, један је од највећих галактичких скупова познат у науци.

Светлост се искривљује око масивних скупова галаксија и тиме омогућава да видимо најудаљеније објекте. Због своје огромне масе, галактички скуп се понаша као космичка лупа око које се светлост искривљује.

Начин на који се светлост искривљује око овог космичког сочива зависи од три фактора: удаљеност објекта, маса Abell-a 1689 и распоред тамне енергије.

Астрономи су успели да израчунају прве две варијабиле помоћу телескопа Европске јужне опсерваторије, што им је омогућило да израчунају и трећи, кључни фактор.

Дистрибуција тамне енергије указује астрономима да ће универзум наставити бескрајно да расте. На крају ће постати хладна пустара на којој ће владати температура коју научници означавају као "апсолутна нула".

Професор Пријамвада Натараџан са Универзитет Јејл, један од водећих космолога и коаутор ове студије, сматра да је овим истраживањем коначно доказана "тачна судбина космоса".