"Полудело време": Непогоде тек долазе

Физичар Владимир Рјабинин сматра да ће непогоде бити све чешће. Физичар Андерс Леверман каже да ће количина падавина порасти.

Руски физичар Владимир Рјабинин, који ради у оквиру истраживачког програма о светској клими Светске метеоролошке организације (WМО) у Женеви, сматра да то није нормално.

Британски метеоролошки завод је до сада открио да је циркулација ваздуха на подручју источне Европе и Азије била поремећена јер је "Млазна струја" недељама била блокирана.

Млазна струја је атмосферско струјање велике брзине око целе Земље - често га користе авиони који из Америке лете за Европу, будући да им та струја скраћује дужину лета и штеди гориво.

Уобичајен ток тог струјања је са запада на исток. Али овога лета му је на пут стало стабилно подручје високог притиска, што је довело до "блокаде", како то називају метеоролози, па је Млазна струја скренула према југу. Тако је хладни ваздух из умереног појаса дошао до топлог влажног монсунског ваздуха што је довело до олујних невремена у јужној Азији и створило додатне количине кише.

"Ел Нињо" и "Ла Ниња" због монсума, а шта је узрок пожара у Русији и поплава у Пакистану?

У тропском Пацифику се сваких пар година измјењују природне временске појаве "Ел Нињо" и "Ла Ниња". За време Ел Ниња источни Пацифик се загреје испред јужноамеричке обале. У западном Пацифику, испред Азије, је тада хладно. За време Ла Ниње је обрнуто. Тренутно је Пацифик у фази Ла Ниње која утиче и на Индијски океан и тамошње монсуне.

Ла Ниња је природно појачање индијских монсуна ове сезоне, али шта је узрок пожара у Русији и поплава у Пакистану питају се научници.

"Према извештају Међувладиног панела о климатским променама (ИПЧ) из 2007. године, расте вероватноћа да екстремне временске непогоде буду све чешће и јаче", изјавио је Рјабинин за немачки државни радио "Дојче веле".

Талас врућине је 2003. године захватио средњу Европу. Ове године је Русија доживела рекордне температуре. Према предвиђањима метеоролога, екстремне временске непогоде понављају се сваких хиљаду година.

Повремено, киша неће ни престајати

Хајнц Ванер, директор Истраживачког центра за климу Универзитета у Берну, сматра да је велики распон температура сасвим нормална појава и да ће се у будућности све чешће дешавати.

Монсуни, попут оних који су ове године погодили Пакистан, би теоретски могли да постану још јачи сматра физичар Андерс Леверман са Института за истраживање последица климатских промена у Потсдаму.

"Због глобалног отопљавања монсуни би требало да постану јачи. Количина падавина ће порасти. Повремено, киша неће ни престајати. Екстремне кише могле би да изазову клизање земље", рекао је Леверман.

Иако су таласи врућина и монсунске кише тренутно иза нас, са гледишта научника, ситуација је још увек озбиљна па метеоролошке службе планирају сусрете стручњака у Паризу и САД како би открили шта је стварно узрок екстремних временских непогода овог лета и да ли постоје начини да се такве појаве у будућности предвиде.