Научници све ближи изградњи свемирског лифта

ВАШИНГТОН - Градња свемирског лифта је реалност у не тако далекој будућности. Да се не ради само о научној фантастици говоре инжењери и научници који се већ увелико баве овим пројектом.

Идеја је да се омогући јефтин и сигуран начин допремања опреме и астронаута на висину од 100.000 километара, далеко иза Медуународне свемирске станице.

У пустињи Мохави прошле среде је освојена још једна етапа у развоју свемирског лифта, што наговештава да би визија Артура Кларка из његовог научнофантастичног романа "Рајске фонтане" могла једног дана да постане стварност.

Присталице идеје свемирског лифта се надају да ће у блиској будућности бити могуће достављати користан терет у орбиту око Земље платформом са погоном на ласерску светлост, која ће се успињати уз траку од композитног материјала.

Свемирски лифт, како је замишљено, представља "траку" и кабл закачен за Земљу који досеже до орбитирајуће платформе на четвртини пута до Месеца. Гравитација Земље и центрифугална снага саме платформе, вукући у супротним правцима, држале би кабл и траку затегнутим.

Товарна платформа са сателитом или астронаутима би могла да се пење уз тај кабл и трошкови таквог транспорта би били тек мали део оних који постоје код сателита или астронаута који путују ракетом.

Бежични пренос енергије

Прошле среде, три истразивачка тима покушала су да освоје награду од два милиона долара са својим платформама које су се успињале по каблу окаченом о лебдећи хеликоптер, више од километар високо.

Платформа фирме "Лејзер Мотив" попела се један километар за мање од четири минута, а нешто касније поновила је тај подвиг.

Платформа је наравно на електрични погон, а струју добија тако што снажан ласер баца светлосни сноп на њене фотоелектричне ћелије. Истразивач Џордин Кер рекао је да је његова фирма пре свега желела да демонстрира бежични пренос енергије.

"Свакоме коме треба струја, а не може да развуче жице, моћи ћемо да испоручујемо електричну енергију", изкавио је Кер.

Раније, њихова платформа никада није прешла више од 24 метра.

Такмичење је, како наводи Глас Америке, текло споро због честог пуњења хеликоптера горивом, као и због чекања на пролаз неких сателита којима би ласер са Земље могао да нашкоди.

Из истог разлога платформа фирме "Спејс пајратс", из Канзас ситија, морала је да се заустави на само 48 метара од циља.

Финансијски погодан пројекат

Такмичење је спонзорисала америчка свемирска агенција НАСА која се нада да би једнога дана могла да разапне траку од лаког нанотекстила између Земље и једног сателита у геостационарној орбити.

Центрифугална сила држала би траку затегнутом, док би снажан ласер на Земљи слао електричну енергију платформи која би се успињала носећи терет.

Потрошња енергије за овакав лифт била би знатно мања од оне потребне за лансирање ракета, каже истраживач фирме "Спејс пајратс", Френк Смит.

Неки стручњаци процењују да би подвиг и умешност овог пројекта могли бити јефтинији и мањи изазов него неки пројекти који се сада планирају у свету, као што је на пример предвиђени мост преко Гибралтарског мореуза који би спојио Шпанију са Мароком, односно Европу са Африком.

Садашња предвиђена цена целог пројекта би била око 10 милијарди долара, али би лифт веома брзо исплатио сам себе, снижавајући цену постављања сателита у свемир са садашњих 20.000 долара по килограму на само 200 долара по килограму.