Живот зачињен љутим феферонима

У Калабрији данас почиње Фестивал феферона ("Peperoncino Festival"), а врхунац програма је такмичење у једењу љутих папричица.

"Пеперонћино", како Италијани називају љути феферон, је у калабријском месташцу Диаманте свеприсутан: венци папричица се суше на зидовима кућа, на балконима или на ужади за сушење рубља, преноси је "Дојче веле".

Исто тако калабријска кухиња је без чилија незамислива. Сладолед, колачи, мармелада, тестенина, ракија - готово све се зачињава љутом папричицом.

Но Италијани не воле своју љуту папричицу, коју називају "ђаволак", само због укуса. За њу кажу да има и афродизијски учинак. Тако се у Диамантеу може купити прашак чилија под називом "Калабријска вијагра".

Енцо Монако, гастрономски критичар из Диамантеа, је оснивач и председник италијанске академије феферона ("Accademia Italiana del Peperoncino"). Задатак те академије је подстицање и ширење "феферонске-културе".

Свако се може придружити академији, довољна је мала донација да би се постао члан. Тренутно та академија има отприлике 5.000 чланова из целога света, а највише калабријских исељеника.

Осим академије, у част феферона сваке године се организује и "Пеперонћино фестивал", који почиње данас и траје пет дана.

На фестивалу се очекују представници и других "земаља чилија", као што су Мексико, Шпанија и Мађарска. Планира се представљање петстотињак од 2.000 врста љутих феферона. У склопу фестивала одржат ће се, између осталог, и фестивал еротских филмова те пеперонћино-лутрија.

Врхунац фестивала ће и ове године бити државно такмичење у једењу љутих папричица.

Док неискуснима само један комадић тера сузе на очи, такмичари покушавају да за пола сата поједу што више нарезаних чили папричица. Тренутни рекорд од 820 грама сигурно неће бити лако оборити.

У случају да некоме од превише чилија позли, лекар је у близини, но здравље такмичара није у опасности, каже Монако. "Пеперонћини" имају чак лековити учинак. Сматра се да спречавају ширење неких врста рака.

Када се прича о афродизијском учинком чилија, Монако има посебну теорију. Он сматра да је потребна велика снага и издржљивост да би се могло конзумирати много чилија. Због тога, како каже, мушка снага је пре предуслов него последица конзумирања.