Времеплов: Положен камен темељац Петроварадинске тврђаве

На данашњи дан 1692. године изасланик цара Леополда I Хабзбуршког кнез Крој поставио је камен темељац садашње Петроварадинске тврђаве, на рушевинама средњовековног утврђења на узвисини 40 метара изнад Дунава. Нова тврђава састојала се од Горњег и Доњег града, имала је високе бедеме и била је окружена шанчевима с водом. Из насеља Петроварадински Шанац на супротној страни Дунава израшће временом Нови Сад.

Данас је недеља, 18. октобар, 291. дан 2009. године. До краја године има 74 дана.

1469. - Краљица Исабела од Кастиље удала се за арагонског краља Фердинанда II, чиме је започето уједињење Шпаније под једном круном.

1685. - Француски краљ Луј XIV поништио је Нантски едикт, лишивши хугеноте (протестанте калвинисте) свих верских и грађанских слобода које им је 1598. гарантовао краљ Анри IV.

1697. - Рођен је италијански сликар Ђовани Антонио Канал, познат као Каналето, један од најбољих пејзажиста 18. века, мајстор дочаравања атмосфере и ведрог прозрачног колорита. Највише је сликао Венецију, њене канале и палате.

1756. - Умро је Висарион Павловић, епископ бачки. Родом је био из Сент-Андреје. Оснивач је Латинско-словенске школе у Новом Саду 1731. која је имала ранг ниже реалне гимназије, као и прве градске болнице 1741. Школа је знатно допринела формирању нараштаја српске грађанске интелигенције у Војводини. У њој је извесно време предавао и Јован Рајић (1763-1767). Књиге су углавном прибављане из Русије. Саградио је 1741. владичански двор у Новом Саду, који је разорен приликом страховитог бомбардовања Новог Сада 1849. Данашњи владичански двор бачких епископа саграђен је 1901. по пројекту Владимира Николића, на месту старог, у Змај Јовиној улици. Павловић је важио за енергичног, па и преког човека, али је био и веома предузимљив. На месту бачког епископа наследио га је Мојсије Путник.

1842. - Рођен је српски политичар, економиста, дипломата, историчар и писац Чедомиљ Мијатовић, председник Српске краљевске академије, утемељивач Народне банке Србије, професор економије на Великој школи у Београду. После завршеног Лицеја у Београду, студирао је политичко-економске науке у Минхену, Лајпцигу, Цириху и Бечу. Између 1873. и 1889. био је више пута министар иностраних послова и министар финансија. Као шеф српске дипломатије потписао је Тајну конвенцију са Аустро-Угарском 1881. а као министар финансија увео је динар као новчану јединицу Србије и метарски систем мера. Одлучујуће је допринео изградњи железница у Србији и њеном укључивању у светске финансијске токове. Први је у Србији почео да систематски изучава привредну историју. Преводио је са енглеског, укључујући "Историју цивилизације у Енглеској" Хенрија Томаса Бекла. Са извесним успехом бавио се и књижевним радом. Био је изразито активан и као верско-добротворни прегалац. И поред чињенице да се у животу бавио практичним темама био је склон мистицизму (и иначе изразито религиозан) и бавио се и публицистиком на ове теме. После пада династије Обреновић 1903. живео је у Лондону, где је провео остатак живота. Дела: "Извод из политичке економије", "Наука о државном газдинству или наука о финанцији", "Историја трговине", "Финанције српског краљевства", "Иконија, везирова мајка", "Рајко од Расине", "Кнез Градоје од Орлова града", "Ђурађ Бранковић", "Успомене балканског дипломате".

1856. - Рођен је српски геолог и политичар Јован Жујовић, геолог светског гласа, утемељивач геолошке науке у Србији, председник Српске краљевске академије, професор Београдског универзитета, члан многих иностраних друштава и академија. Основао је Српско геолошко друштво и Минералошко-геолошки завод и покренуо часопис "Геолошки анали Балканског полуострва". Аутор је многих радова из разних области геологије и прве геолошке карте Србије и Југославије. Био је министар просвете и спољних послова Краљевине Србије и један је од оснивача Републиканске демократске странке. У политику је ушао под утицајем Живојина Жујовића и Светозара Марковића. Дела: "Геологија Србије I и II", "Топографска и петрографска геологија", "Општа геологија".

1860. - Британске трупе спалиле су до темеља Јуанмингјуан, летњу царску палату у Пекингу.

1865. - Умро је енглески државник Хенри Џон Темпл, познат као лорд Палмерстон, два пута премијер између 1855. и 1865. Организовао је "Опијумски рат" против Кине и Кримски рат против Русије и био је иницијатор гушења антиколонијалних устанака у Индији и Кини.

1867. - САД су формално преузеле суверенитет над Аљаском, коју су 30. марта 1867. купиле од Русије за само 7,2 милиона долара. Аљаска је 1959. постала 49. савезна држава САД.

1893. - Умро је француски композитор Шарл Гуно, с Камијем Сен Сансом главни представник класицизма у француској музици 19. века. Операма "Ромео и Јулија" и "Фауст" супротставио се италијанском оперском стилу. Популарна је његова обрада првог клавирског прелудијума Јохана Себастијана Баха, а соло песмама је утицао на касније француске композиторе.

1910. - Рођен је српски композитор, диригент и музиколог Војислав Вучковић, који је у Прагу завршио Конзерваторијум и Мајсторску школу, где је и докторирао. Био је професор Музичке школе "Станковић" у Београду, диригент Београдске филхармоније и сарадник више листова и часописа. Између два светска рата учествовао је у радничком покрету, организовао студентске и радничке хорове, бавио се музичком критиком. Ухапшен је 1942. у окупираном Београду и стрељан. Дела: симфонијске поеме "Озарени пут", "Буревесник", "Херојски ораторијум", балет "Човек који је украо сунце".

1919. - Рођен је канадски државник Пјер Елиот Трудо, премијер од 1968. до 1979. и од 1980. до 1984.

1921. - Рођен је Џес Хелмс, амерички републикански сенатор и водећи конзервативни политичар. Познат по надимку "сенатор Не", Хелмс је, између осталог, упамћен по противљењу слању америчких трупа у Босну, блокирању ратификације међународних споразума, међу којима и Свеобухватног споразума о забрани нуклеарног тестирања, као и протокола из Кјота о глобалном загревању. Радио је и као уредник у новинама и телевизијски коментатор, а у Сенат је први пут ушао 1972.

1922. - Основана је Британска радио компанија BBC.

1925. - Рођена је грчка глумица Мелина Меркури, веома ангажована шездесетих година 20. века у борби против војне хунте, потом министар културе у влади грчких социјалиста. Филмови: "Стела", "Онај који мора да умре", "Циганин и џентлмен", "Никад недељом", "Федра", "Победници", "Једном није довољно", "Маја и Бренда", "Лизистрата", "Слатка птица младости", аутобиографија "Ја сам рођена Гркиња".

1931. - Умро је амерички проналазач Томас Алва Едисон, који је задужио свет многим проналасцима, попут сијалице с угљеним влакном, фонографа (грамофон), микрофона, фонометра. Усавршио је и телеграф и акумулатор, знатно побољшао динамо-машину, пронашао кинетоскоп и први применио целулоидну филмску траку од 35 милиметара. Саградио је први филмски атеље у свету. Регистровао је више од хиљаду проналазака, а савременици су га сматрали "првим добротвором човечанства".

1967. - Совјетски васионски брод "Венера 4" ушао је у атмосферу Венере и емитовао податке на Земљу док није изгубио контакт 27 километара изнад површине Венере.

1982. - Умро је француски државник Пјер Мандес Франс, вођа левог крила Радикалсоцијалистичке партије, који је поставши председник владе 1954. окончао француску војну интервенцију у Индокини. Власт је изгубио 1955. због привредних проблема и побуне у Алжиру. У Другом светском рату борио се у Покрету отпора до 1942. после чега се пребацио у Лондон и учествовао у ваздухопловним акцијама савезника у саставу бомбардерске групе "Лорен".

1989. - Генерални секретар Јединствене социјалистичке партије Немачке Ерих Хонекер је одмах после посете Берлину совјетског лидера Михаила Горбачова поднео оставку из "здравствених разлога", а за новог шефа партије изабран је Егон Кренц.

1991. - Телевизија Београд почела је да емитује програм преко сателита.

1998. - Најмање 700 људи погинуло је приликом експлозије нафтовода на југу Нигерије.

1998. - У пожару на највећем нафтоводу у Колумбији, изазваном бомбашким нападом левичарских герилаца, погинуло је 62 људи.

1998. - Тајвански изасланик Ку Чен Фу је, на крају шестодневне посете Кини, разговарао с кинеским председником Ђангом Цемином, што је био први сусрет на највишем нивоу двеју страна од 1949.

2000. - Сенат САД одобрио је продају хране и лекова Куби, што је била крупна промена у политици строгог ембарга који је против те карипске земље Вашингтон завео четири деценије раније.

2002. - У центру Москве атентатори су убили губернатора руске далекоисточне Магаданске области Валентина Цветкова.

2005. - Умро је идеолог перестројке Александар Јаковљев, који је предводећи групу демократа међу совјетским комунистима, формулисао идеју реформисања Совјетског Савеза названу - Перестројка, која је значајно изменила начин живота у тој земљи али је на крају довела и до распада совјетске државе.

2006. - Преминуо је академик Звонко Марић, истакнути научник у области теоријске физике. Рођен у Бујановцу, студирао је физику у Београду и Загребу (код Ивана Супека) и у школи за теоријску физику Нила Бора у Копенхагену. Марић је годинама био најистакнутија личност теоријске физике у Србији. Од 1960. до 1970. руководио је Лабораторијом за теоријску физику у Институту у Винчи. Истовремено је почео да развија сарадњу са француским Институтом за нуклеарне науке у Орсеју и Институтом Анри Поенкаре у Паризу. Пет година по оснивању Института за физику, 1970. године, Марић постаје руководилац новоосноване лабораторије за Теоријску физику. Од 2000. био је председник односно члан управног одбора Института.

2007. - Најмање 133 људи погинуло је док је више од 450 повређено, у Карачију, у нападу на конвој у којем се налазила бивша пакистанска премијерка Беназир Буто, која се вратила у земљу после осмогодишњег егзила. Мета напада био је камион-платформа, на којем се Буто возила од аеродрома, поздрављајући стотине хиљада својих присталица на улицама најмногољуднијег пакистанског града.