Михаил започео владавину Романових...

1437. - Шкотског краља Џејмса И убили су завереници,
спречивши тако његов покушај да сузбије утицај високог племства
на вођење државних послова. На престо Шкотске ступио је 1406,
али је стварно владао од 1424, кад су га Енглези пустили из затвора.
Успео је да ојача краљевску власт, посебно у правосуђу,
администрацији и у вођењу трговине, чиме је изазвао жесток отпор
племства, што га је на крају коштало и престола и главе.
Претпоставља се да је он аутор поеме "Краљевска књига".

1513. - Умро је папа Јулије ИИ, највећи покровитељ
уметности међу поглаварима римокатоличке цркве. Током понтификата
од 1503, наручио је од блиског пријатеља Микеланђела да изради
фреске у Сикстинској капели у Ватикану, укључујући џиновски
"Страшни суд", од Брамантеа да реконструише цркву Светог Петра у
Ватикану, а Рафаел је осликао његове приватне одаје.

1613. - На руски престо ступио је Михаил, син московског
патријарха Филарета, родоначелник династије Романов која је владала
Русијом до 1917.

1677. - Умро је холандски филозоф јеврејског порекла Барух
де Спиноза, творац монистичког детерминизма и један од оснивача
либералистичке политичке филозофије. Знатно је утицао на француску
просветитељску филозофију као и на немачку . У младости је
искључен из јеврејске заједнице и анатемисан под оптужбом да је
говорио о телесној природи Бога, кога је замишљао као апсолутну
супстанцу која је узрок самој себи. Издржавао се брушењем
оптичких сочива и одбио је катедру понуђену у Хајделбергу, јер је
желео да очува потпуну интелектуалну независност. Писао је на
латинском. За живота је објавио само "Принципе филозофије Ренеа
Декарта" и "Теолошко-политички трактат". Постхумно је објављено
његово капитално дело "Етика", подељено у пет делова - о Богу, о
природи и пореклу духа, о пореклу и природи афеката, о људском
ропству, или о снази афеката, о моћи разума, или људској слободи.
Спиноза је доказивао да филозофија "нема друге сврхе осим истине",
док религија "тежи једино покоравању и побожности".

1728. - Рођен је руски цар немачког порекла Карл Петер
Улрих, војвода од Холштајн-Готорпа, познат као Петар ИИИ
Фјодорович Романов, који је владао само неколико месеци. Био је на
престолу од 5. јануара 1762. до 9. јула исте године, кад је збачен
и неколико дана потом убијен према налогу супруге, касније царице
Катарине Велике. Дворском преврату претходило је незадовољство
лабилним Петром ИИИ, које је кулминирало срамним окончањем
седмогодишњег рата с Пруском, кад је пруски утицај постао пресудан
у руској унутрашњој и спољној политици. Завереници су придобили
царску гарду, сенат и Свети синод Руске православне цркве и
присилили цара на абдикацију, потом га ухапсили и отровали на основу
наредбе Катарине Велике.

1794. - Рођен је мексички генерал и државник Антонио
Лопес де Санта Ана, председник Мексика од 1833. до 1836. Потом је
поново владао Мексиком као диктатор 1839. и од 1841. до 1845, кад је
приморан да оде у избеглиштво. Посебно је упамћен по освајању
тврђаве Аламо у Тексасу 1836, кад је око 4.000 војника под његовом
командом масакрирало нешто мање од 200 бранилаца, укључујући
Дејвија Крокета.

1795. - Холандија је предала Великој Британији острво Цејлон
у Индијском океану, данашњу Шри ланку.

1836. - Рођен је француски композитор Лео Делиб,
романтичарски стваралац који је међу првима компоновао симфонијски
балет и развијао га до пантомиме. Компоновао је и опере и оперете,
лаке, допадљиве и елегантне мелодике. Испољавао је мелодијску
фантазију и смисао за инструменталне ефекте. Дела: балети
"Копелија", "Силвија", опера "Лакме".

1851. - Умрла је енглеска књижевница Мери Волстоункрафт
Шели, супруга песника Персија Биша Шелија, највише позната по
роману "Франкештајн или модерни Прометеј", писаним у духу прича
страве и ужаса. Такозваних "готских", остала дела: романи
"Последњи човек", "Лодор".

1866. - Рођен је немачки бактериолог Аугуст фон Васерман,
који је 1906. увео методу прегледа крви, помоћу које је утврђивано
постојање сифилиса. Проучавао је и структуру ћелија, антитоксине,
узроке туберкулозе и рака и бавио се изолацијом и идентификацијом
заразних клица.

1885. - Рођен је француски писац, редитељ и глумац руског
порекла Александар Жорж Гитри, познат као Саша Гитри, аутор лаких
комедија, које је сам режирао и у њима играо главне улоге. Дела:
комедије "Ноћни чувар", "Лепа свадба", оперете "Маскирана љубав",
"Моцарт", филмови "Кад би Версај проговорио", "Роман једног
варалице".

1888. - Умро је српски новинар и публициста Мита Ценић,
следбеник Светозара Марковића, најистакнутија личност радничког
покрета у Србији од 1875. до смрти. Као студент медицине протеран је
из Француске под оптужбом за припрему атентата на кнеза Милана
Обреновића који је тада боравио у Паризу. У Србији је потом
оптужен да припрема преврат и осуђен на осам година робије у
тешким оковима. По изласку из затвора покренуо је лист "Радник",
затим "Борбу", "Истину" и политичко-књижевну ревију "Час".

1893. - Рођен је шпански гитариста Андрес Сеговија,
највећи мајстор тог инструмента у 20. веку. Већ са седам година
почео је да приређује концерте широм света, изванредно тумачећи
дела класичних мајстора, чиме је гитару уврстио у концертне
инструменте озбиљне музике. Транскрибовао је за гитару многе
композиције Јохана Себастијана Баха. Многи композитори посветили су
му дела која су компоновали за гитару.

1895. - Родио се Милан Кашанин у Белом Манастиру (Барања),
књижевник, естета, историчар уметности, преводилац. Гимназију
завршио у Новом Саду. Студирао на париској Сорбони естетику и
историју уметности. Радио у Министарству просвете, као управник
Музеја савремене уметности (Музеј кнеза Павла). Била је то
уметничка збирка коју је оформио сам кнез намесник Павле (из
приватних средстава), такође велики заљубљеник у уметност. Од те
збирке настао је после Другог светског рата Народни музеј. Кашанин
је као човек изузетних манира, суптилни естета а велики стручњак,
постао блиски пријатељ Кнеза Павла. Ово је имало за последицу да је
деценијама после Другог светског рата живео потпуно скрајнуто, од
ретких преводилачких послова - при том непотписаних. Као
књижевник Кашанин је такође био човек изузетног стила, његова
"Јутрења и бдења","Случајна открића", "Заробљеници", "Камена
открића" дела су која остављају изузетан утисак.

1903. - Рођена је америчка књижевница француског порекла
Анаис Нин, чији су дневници ремек дело самоанализе и занимљиво
сведочанство о модерној боемији. Основна тема њених романа је
трагање за властитим идентитетом, а писала је и по наруџбини
еротске приче за колекционаре еротике. Дела: романи "Пожарне
лестве", "Кућа инцеста", "Завођење Минотаура", "Деца Албатроса",
"Шијун у кући љубави", збирка прича "Под стакленим звоном",
приче "Венерина делта", "Птичице", студије "Д. Х. Лоренс:
непрофесионална студија", "Роман будућности".

1907. - Рођен је енглески писац Вистен Хју Одн, духовни
вођа нове школе левичарских песника који су у деценији уочи
Шпанског грађанског рата обновили енглеску поезију и писали под
утицајем Томаса Елиота. Ватрено је подржавао републиканце у
Шпанији, а отаџбину је напустио 1939. у знак протеста због
потписивања Минхенског споразума са Адолфом Хитлером и до 1972.
живео је у САД. Претежно интелектуални песник, био је више
заокупљен идејама него сензацијама и стварима и писао је поезију
чији је језик близак конвенционалном говору. Дела: збирке песама
"Песме", "Говорници", "Плес смрти", "Гле, странче", "Друго време",
"Новогодишње писмо", "Ахилов штит", "Око куће", "Град без
зидова", "За сада", драме - писане с Кристофером Ишервудом - "Пас
испод коже", "Успон Ф6", "На граници", есеји "Споредни светови".

1911. - Јапан и САД потписали су трговински уговор којим је
ограничен прилив јапанских радника у Америку.

1916. - Немачким нападом почела је битка код Вердена у
Француској, најкрвавија у Првом светском рату, у којој је до
децембра 1916. погинуло око милион немачких и француских војника.
Французи су се одбранили, а огромни људски и материјални губици
изазвали су опадање економске и војне моћи Немачке.

1924. - Рођен је зимбабвеански државник Роберт Габријел
Мугабе, који је после стицање независности Зимбабвеа 1980. постао
први премијер те афричке земље. Претходно је као вођа партије
ЗАНУ предводио најјачи герилски покрет у Јужној Родезији против
режима беле мањине. На власти је испољио упадљиве аутократске
особине, врло оштро се обрачунавајући са опозицијом.

1941. - У авионској несрећи погинуо је канадски физиолог
Фредерик Грант Бантинг, који је с Чарлсом Бестом 1921. изоловао
инсулин, што је омогућило лечење дотад смртоносне шећерне
болести. За то епохално откриће 1923. је с Џоном Меклаудом, с
којим је такође сарађивао, добио Нобелову награду за медицину.
Сматрајући да је Бест неупоредиво заслужнији од Меклауда, своју
награду је поделио с њим.

1943. - Британски краљ Џорџ ВИ одликовао је Русе Мачем
части за одбрану Стаљинграда у Другом светском рату.

1947. - Полароид, први инстант фотографски апарат, приказао
је у Њујорку његов проналазач Едвин Херберт Ленд.

1958. - Гамал Абдел Насер изабран је за првог председника
Уједињене Арапске Републике, федерације Египта и Сирије.

1963. - СССР је упозорио САД да би напад на Кубу могао да
значи светски рат.

1965. - Убијен је амерички борац за грађанска права
афричког порекла Малколм Екс (Малцолм X), вођа америчких црнаца,
у тренутку док је у Њујорку говорио на скупу своје Афро-америчке
организације јединства. Био је ватрени проповедник расног поноса и
црначког национализма.

1972. - Ричард Никсон допутовао је у Пекинг, као први
председник САД у таквој посети, чиме је почела нормализација
америчко-кинеских односа. После дугогодишње подршке САД Тајвану
и непризнавања комунистичке Кине, посета је поплочала пут за
пријем Кине у УН и њено стално место у Савету безбедности.

1973. - Либански "Боинг 727" оборен је изнад једног
израелског војног аеродрома, што није преживео нико од 104 путника
и члана посаде.

1974. - У Скупштини СФРЈ проглашен је Устав за који је
речено да је "нова етапа у развитку југословенског социјалистичког
самоуправљања", којим је земља конфедерализована, а Србија
дезинтегрисана, претварањем њених покрајина Косова и Метохије и
Војводине у својеврсне "државе у држави". Тај устав је омогућио
разбијање Југославије почетком деведесетих година 20. века.

1983. - У етничким немирима после избора у индијској
држави Асам погинуло је више од 800 људи.

1991. - Умрла је енглеска балерина Маргот Фонтејн, једна од
највећих у 20. веку. Са изванредним успехом играла је широм света
низ улога у класичним балетима, попут "Жизеле", "Лабудовог језера",
"Зачаране лепотице".

1992. - У Лисабону је почела конференција о Босни и
Херцеговини, на којој су се представници трију водећих националних
странака договорили да се уређење БиХ заснива на више ентитета у
постојећим границама. Наде коју је подстакла конференција убрзо су
нестале, јер је муслиманска страна на наговор САД одустала од мира и
грађански рат је настављен.

1994. - Пакистански командоси упали су у амбасаду
Авганистана у Исламабаду, ослободили петорицу ученика и убили
тројицу авганистанских терориста који су за таоце тражили новчани
откуп.

1997. - Председник Демократске странке Зоран Ђинђић
изабран је за градоначелника Београда, на основу победе опозиционе
коалиције "Заједно" на локалним изборима у новембру 1996, поставши
први некомунистички градоначелник главног града Југославије после
Другог светског рата.

1999. - Посета индијског премијера Атала Бихарија Ваџпаија
Пакистану. Била је то прва посета шефа владе Индије суседној земљи
после 10 година. Окончана је договором двеју држава да тешње
сарађују ради решења спора у Кашмиру, смањења напетости и
ризика избијања међусобног нуклеарног рата.

2002. - Председник САД Џорџ Буш посетио је Кину тачно
30 година после председника Ричарда Никсона чијом је посетом
окончано више од две деценије отвореног непријатељства
Вашингтона и Пекинга.