Студија "Писана реч у српском средњем веку"

Издавачка кућа "Стубови културе" храбро одолева плими комерцијализације објављујући наслове који ће трајно обогатити српску културу као што је студија "Писана реч у српском средњем веку" у поднаслову "Значај и употреба писаних докумената у средњевековном српском друштву" др Ђорђа Бубала.

Предавач на Одељењу за историју београдског Филозофског факултета Бубало (41) је награђен за дипломски и магистарски рад, а докторирао је 2007. дисертацијом "Писана документа у средњевековном српском друштву", која је основа за управо објављену књигу која је данас промовисана у галерији Артгет Културног центра Београда.

Бубало је поред рада на Катедри за историју српског народа у средњем веку ангажован на пројектима Министарства науке и један је од добитника награде овог министарства за изузетне резултате у научном раду.

Поред књиге "Српски номици" коју је објавио Византолошки институт САНУ Бубало је објавио више од 30 научних радова и преко 120 одредница у стручним енциклопедијама.

Предавач на Одељењу српске књижевности (средњи век) на београдском Филолошком факултету др Ирена Шпадијер је рекла да је значај ове студије у томе што се аутор ослања на дугогодишња истраживања грађе, што се јасно се види да суверено влада материјом и то му даје право да изриче оцене и доноси јасне закључке.

Према њеним речима, Бубало је разбио многе стереотипе бавећи се феноменом писмености у функционалном виду доказујући да Срби у средњем веку нису се у том погледу битно разликовали од суседа и ближа им је била Европа него много образованија Византија.

Бубало је напоменуо да на овом послу није имао претходника јер су научнике занимале владарске повеље и књижевност уместо да се позабаве веома фрагментарно сачуваним списима везаним за свакодневни живот, било да су то прописи, судске одлуке, судски спорови, преписка па и фалсификати.

По његовом сазнању регистровано је само хиљаду докумената од 12. до краја 15. века што је изузетно мало према грађи коју има Мађарска (више од 300.000 докумената), али је боља ситуација него у Бугарској.

Аутора је интересовало колико је средњовековни човек полагао веру у писану реч без обзира да ли је био сам писмен и уверио се да су веровали да је само оно што је забележено трајно. То је илустровао цитатом да се често даривање изједначавало са писањем - "владар је том и том манастиру записао (даривао) село".

Бубало је констатовао да се не могу донети статистичка уопштавања везана за писменост Срба у средњем веку, али је поуздано утврђено да је владало интересовање за писање писама пошто су сачувани приручници о разним формама епистила.