Имају ли библиотеке будућност?

Библиотеке су вековима један од темеља сваког цивилизованог друштва, место где се на организовани начин чувају драгоцено знање и информације.

У дигиталној ери, међутим, велики део информација из библиотека може се наћи на интернету или другим дигитализованим медијима. Зато се поставља питање - какву ће улогу традиционалне библиотеке играти у будућности?

Улога библиотека у дигиталном добу, и изазов организовања огромне количине информација које су на располагању савременом човеку, биле су главне теме на недавној конференцији светских библиотекара у Хјустону, Тексас.

Један од ставова који се чуо на скупу била је тврдња да "библиотека као институција која је присутна хиљадама година пролази кроз трансформацију без преседана у историји".


Посебан изазов представља чињеница да је у последњих неколико година човечанство произвело више информација него у свим претходним миленијумима.

"Са милијардама веб страница и десетинама милиона књига и чланака и аудио фајлова који данас постоје, поставља се питање како их организовати на кохерентан начин да буду очувани током времена. У овом тренутку не постоји политика за то", сматра историчар и стручњак у Конгресној библиотеци у Вашингтону Брајан Гудвин.

Стручњаци мисле да је, и у дигиталној ери, студентима и истраживачима и даље потребна помоћ библиотекара.

"Данас нам људи упућују мање питања, али су та питања дубља. Они траже податке на све стране, да би се на крају окренули нама, јер нису успели да пронађу потребну информацију", наглашава Гудвин и изражава уверење да је "људски контакт тај који ће очувати библиотеке као институције у будућности".

"Људска бића су друштвена бића и они ту врсту интеракције воле баш као што некад воле да се издвоје и сами седе за компјутером", подсећа он.


Међу учесницима конференције била је и Египћанка Ноа Адли, чији је родни град Александрија повезан са најстаријим и најславнијим именом у историји библиотекарства.

"Наша је институција веома старог имена. Александријска библиотека је најстарија на свету. А 1.600 година након што је уништена, данас имамо нову Александријску библиотеку, која је ремек дело и фасцинантан пројекат", обавестила је учеснике скупа.

Ноа Адли истиче да су "библиотеке богатство информација које су и данас основ настојања сваке нације да унапреди свој развој и прогрес".