Унакрсна питања за Ганићевог сведока

Пред судом у Лондону данас се наставља унакрсно испитивање бившег међународног тужиоца у Сарајеву Филипа Олкока који је на почетку рекао да ратни члан Председништва БиХ Ејуп Ганић није одговоран за напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, јавља Би-Би-Си.

Олкок који је сведок Ганићеве одбране на главном претресу по захтеву Србије за изручење бившег члана Председниства БиХ кога Београд терети за ратне злочине, јуче је почео да даје исказ пред судом у лондонској општини Вестминстер.

Донедавни међународни тужилац у БиХ је рекао да је на почетку рата у Сарајеву деловало више муслиманских наоружаних група и да је тешко замислити да је над њима постојала јединствена команда.

Он је казао да је немогуће утврдити која је група отворила ватру на војна амбулантна кола, војну болницу и на колону ЈНА у Добровољачкој улици у мају 1992.

Ако нису познати нападачи, онда нема ни доказа да их је контролисао Ганић, рекао је Олкок и додао да је у истрази непобитно установио да није истинита тврдња српског тужилаштва да је Ганић учествовао у договарању о повлачењу колоне ЈНА која ће бити нападнута.

Један од адвоката одбране Стивен Џентл је оценио да је Олкок дао исказ који ће у великој мери допринети утврђивању истине.

"Он је независни стручњак на кога се ми ослањамо. Јасно је рекао да је спровео врло детаљну истрагу и дошао до закључка да нема доказа против Ганића", рекао је Џентл.

Заменик српског тужиоца за ратне злочине Милан Петровић је, међутим, за Би-Би-Си рекао да "докази указују на супротан закључак и да ће се то показати током сведочења која следе".

Би-Би-Си пише да се сведок одбране суочио са прилично оштрим унакрсним испитивањем британског тужиоца Џејмса Луиса који заступа Србију.

Луис је из доказног материјала који му је прослеђен из Београда, прочитао изјаве команданата муслиманских снага из тог времена који говоре да слушају Ганићева наређења будући да је председник Председништва Алија Изетбеговић најпре био одсутан, а потом га је у некој врсти притвора држала ЈНА.

Олкок је признао да се на те изјаве може гледати као на показатељ да је Ганић имао контролу, али да он у истрази коју је водио није дошао до таквог закључка.

Упитан зашто током истраге није саслушао самог Ганића, сведок је одговорио да није проценио да је то потребно.

Током сведочења Филипа Олкока је утврђено да је он, док је водио истрагу разговарао са иста два заштићена сведока који су тужиоцима из Београда дали исказе теретећи Ганића.

За разлику од српског тужилаштва, додаје Би-Би-Си, Олкок сматра да та два сведока нису кредибилна. Једног је описао као ситног криминалца, а другог као недовољно упућеног припадника једне од муслиманских наоружаних група с почетка рата.

Сведок одбране је такође изразио уверење да Ганићу у Србији не би могло да буде организовано поштено суђење што, како додаје Би-Би-Си, Милан Петровић из српског тужилаштва одлучно одбацује.

Претрес ће трајати до среде, 14. јула. Првостепена пресуда, на коју постоји могућност жалбе, очекује се недељу или две након тога, пише Би-Би-Си.

Ганић је ухапшен 1. марта на аеродрому Хитроу у Лондону, на основу потернице коју је Србија расписала за њим и још 18 особа из БиХ због напада на колону ЈНА у Сарајеву 3. маја 1992. године.

Српски правосудни органи покренули су истрагу против Ганића у децембру 2008. године због сумње да је непосредно, заједно с другим лицима, супротно споразуму о мирном повлачењу јединица ЈНА из БиХ, издао наређења за нападе на објекте ЈНА у Сарајеву - војну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици.