Одбијен захтев Србије за изручење Ејупа Ганића

Суд за екстрадиције у Лондону одбио је да изручи Србији бившег члана ратног председништва БиХ Ејупа Ганића, тврдећи да постоје докази да би суђење Ганићу у Србији било "политички мотивисано".

"Нису ми предочени било какви нови докази који би могли да буду оцењени као веродостојни. Овај процес је покренут из политичких разлога", оценио је судија Тимоти Воркман.

Након ове одлуке суда, српска страна има право жалбе Вишем суду, пред којим ће се водити потпуно нов поступак. О захтеву за екстрадицију потом одлучује министар унутрашњих послова Велике Британије, коју треба да потврди Дом лордова у британском парламенту.

Заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић најавио је да ће пуномоћници спрске стране размотрити право на улагање жалбе на првостепену одлуку Суда у Лондону.

"Постоји право жалбе вишем суду. Размотрићемо то. Поштујемо наравно сваку одлуку енглеског суда и идемо даље. Ово је тек прво полувреме", рекао је Векарић Танјуг.

Председавајући председништва БиХ Харис Силајџић рекао је за агенцију АП да је "победила правда".

Након читања одлуке суда, Ганићева кћерка Емина је заплакала, грлећи брата и оца.

"Он је потпуно слободан човек. Захтев је одбијен и доктор Ганић је на путу за Сарајево", рекао је саветник Дамир Арнаут, члан правног тима Ганићеве одбране, а преносе сарајевски медији.

На захтев тужилаштва за ратне злочине, Виши суд у Београду покренуо је у децембру 2008. године истрагу против Ганића због основане сумње да је непосредно, заједно са другим лицима, супротно конкретним споразумима о мирном повлачењу јединица ЈНА из БиХ, издавао наређења за нападе на објекте ЈНА у Сарајеву - војну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици у мају 1992.

Решењем о спровођењу истраге Ганићу се на терет стављају три кривична дела - ратни злочин против рањеника и болесника, противправно убијање и рањавање непријатеља и употреба недозвољених средстава борбе.

Суд у Лондону је 14. јула окончао двонедељну расправу о српском захтеву за изручење Ганића, када је одбио и захтев његове одбране да му се укине кућни притвор уз полагање кауције.

Ганић је 1. марта ухапшен на лондонском аеродрому Хитроу по потерници српског Интерпола, а десет дана касније је пуштен из екстрадиционог притвора уз кауцију од 300.000 евра и забрану напуштања Велике Британије до одлуке суда о његовој екстрадицији.

Ганић је 1. марта ухапшен на лондонском аеродрому Хитроу по потерници српског Интерпола, а десет дана касније је пуштен из екстрадиционог притвора уз кауцију од 300.000 евра и забрану напуштања Велике Британије до одлуке суда о његовој екстрадицији.

Реакције у РС: Одлука британског суда политички мотивисана

Представници владиних институција и политичких партија у Републици Српској (РС) оценили су да је одлука екстрадиционог суда у Лондону у случају Ејупа Ганића разочаравајућа и политички мотивисана.

Директор владиног Центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић изјавио је да је одлука британског суда да се Ганић не изручи Србији "разочаравајућа, неправедна и политички мотивисана", оцењујући да је суд у Лондону био под политичким утицајем из бошњачког политичког врха.

"Мислим да је оваква одлука неправедна. Међутим, не треба одустајати, већ треба овај процес провести пред домаћим правосуђем", казао је Велимировић.

Како су пренели електронски медији, Велимировић је изразио очекивање да ће сада реаговати Тужилаштво БиХ како би се утврдила командна и непосредна одговорност Ганића за страдање војника ЈНА у Добровољачкој улици у мају 1992. године.

Лидер Српске демократске странке (СДС) Младен Босић оценио је да је одлука суда у Лондону у случају Ганић "још један у низу шамара које су западне земље задале Србији и РС", као и потврда да Срби "имају третман другоразредног народа".

Он је оценио да овај случај треба да буде повод да Србија и РС своје спољне политике поставе на другачије основе, додајући да је спољна политика које су водиле власти у Србији и РС "била у свему добронамерна према међународној заједници коју представљају САД и Велика Британија".

Према његовим речима, сада је потребно да се таква спољна политика "ресетује", јер те земље фаворизују друге народе и као савезнике третирају све оне који су били против српског народа.

Председник Партије демократског прогреса (ПДП) Младен Иванић оценио је да је суд у Лондону под притиском појединих британских политичара одбио захтев Србије да јој изручи Ганића, наводећи да то доказује да је одлука политички мотивисана.

Он је изразио наду да ће Правда кад-тад сустићи Ејупа Ганића.

Суд у Лондону одбио је данас захтев Србије за изручење Ганића, тврдећи да би му суђење у Србији било "политички мотивисано".

Касније је уз кауцију био пуштен из затвора, али није смео да напусти Велику Британију.

Тужилаштво за ратне злочине Србије терети Ганића за учешће у нападу на колону Југословенске народне армије (ЈНА) у Добровољачкој улици у Сарајеву у мају 1992. године када је, према подацима из истраге, убијено 18 војника.