Адвокат: Ганић наредио нападе противне Женевској конвенцији

Бивши члан ратног Председништва Босне и Херцеговине Ејуп Ганић наредио је нападе у Сарајеву 1992, године, који су били нелегални према одредбама Женевске конвенције, изјавио је данас на суду у Лондону адвокат Џејмс Луис.

Адвокат Луис, који заступа српску владу, користио је видео снимке, мапе и изјаве сведока како би описао серију напада који су се догодили у Сарајеву 1992. године, пренео је АП.

Адвокат је описао напад на амбулантна кола у којима су се налазили ненаоружани војници, на које је пуцано у тренутку када су покушали да се предају.

Тај инцидент, рекао је Луис, пратило је гранатирање болнице наредног дана.

Сматра се да је Ганић деловао са другима, а њихово чињење може се сматрати ратним злочином, рекао је Луис.

Адвокат Луис би у наредна четири дана расправе требало да образложи личну улогу Ганића у злочинима.

Ганић: Србија не би могла да ми пружи фер суђење

Некадашњи ратни члан Председништва БиХ Ејуп Ганић изјавио је данас у Лондону да српске власти, које траже његово изручење, не би могле да му обезбеде фер суђење.

Ганић је то, како преноси британски Би-Би-Си (BBC), рекао испред лондонског суда  где је данас почело рочиште на којем се разматра захтев за његово изручење. Србији сматра Ганића одговорним за напад на припаднике ЈНА у Сарајеву 1992. године.

Ганић је поновио да Србија тражи његово изручење из политичких разлога и да изврће чињенице.

"Надају се да ће преправити историју јер је то земља која је починила геноцид... Они покушавају да збуне британско правосуђе говорећи 'ми смо организована земља, која може да обезбеди фер суђење'", рекао је бивши званичник БиХ.

Тужилац Џејмс Луис (James Lewis), који представља Србију пред лондонским судом, рекао је на почетку рочишта, које би требало да траје до 16. јула, да се према доказима очигледно ради о "ратном злочину".

"Ми сматрамо да се, узимајући све то у обзир, очигледно ради о ратном злочину. То је био напад на амбулантна кола и на људе који су се предали", пренела је агенција АФП изјаву Луиса.

Испред суда налазило се неколико демонстраната који су носили транспаренте са натписима "Ганић - крв на рукама" и "Босански председник - ратни злочинац".

Како је агенцији Бета претходно речено у Тужилаштву за ратне злочине Србије, данас ће се Тужилаштво представити Суду, а од сутра ће бити саслушавани сведоци. Обе стране имају више сведока, а Србију представља заменик тужиоца за ратне злочине који води процес.

Српски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић изјавио је Танјугу да очекује да ће лондонски суд позитивно решити захтев Србије "у кратком року, ако не и одмах по завршетку расправе", истичући да су енглеском суду достављени сви списи и документација која је била затражена.

Вукчевић је рекао да је Србија понудила лондонском суду "искључиво правну аргументацију, на основу које сматрамо да постоји одређена количина сумње да је Ганић извршилац кривичног дела ратног злочина у Добровољачкој улици, како смо навели у захтеву за екстрадицију".

Он је напоменуо да је босанска страна овом случају дала изузетно велики медијски публицитет и да је у недостатку правних аргумената отишла на терен политике.

На рочишту које је предвиђено да траје наредне две седмице, од 5. до 14. јула, расправљаће се о захтеву за Ганићево изручење како би се у Србији окончао поступак против њега који је у фази истраге.

После одлуке лондонског суда о српском захтеву за изручење бившег члана ратног председништва БиХ предмет ће бити прослеђен министру унутрашњих послова Велике Британије, који доноси одлуку о екстрадицији, а потврђује је Парламент.

Процес за изручење Ганића почео је 13. априла достављањем захтева Србије за његово изручење и докумената на основу којих то тражи.

Ганић је ухапшен 1. марта на аеродрому Хитроу у Лондону, на основу потернице коју је Србија расписала за њим и још 18 особа из БиХ због напада на колону ЈНА у Сарајеву 3. маја 1992. године.

Српски правосудни органи покренули су истрагу против Ганића у децембру 2008. године због сумње да је непосредно, заједно с другим лицима, супротно споразуму о мирном повлачењу јединица ЈНА из БиХ, издао наређења за нападе на објекте ЈНА у Сарајеву - војну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици.