Подунавске земље траже чишћење Дунава

Подунавље отвара нове перспективе сарадње и повезивања, као и заштите животне средине, па је потребно да се тај простор очува и заштити од загађивања, оценили су данас у Бечу министри земаља чланице Конвенције о заштити Дунава.

На скупу под мотом "Дунав - заједничко добро и заједничка одговорност", у име Владе Србије учествује и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Саша Драгин, који је истакао да је Србија у протеклих пар година урадила много на унапређењу квалитета вода у дунавском сливу.

Министри земаља Конвенције о заштити Дунава састали су се да би разговарали о заштити Дунава и очувању дунавског слива, у организацији Међународне комисије за заштиту Дунава.

Заштита најдуже европске реке

Иза затворених врата било је речи о заштити најдуже реке у Европи, одрживом коришћењу вода и осталих еколошких ресурса.

На скупу у Бечу учествовали су преставници Аустрије, БиХ, Хрватске, Чешке, Немачке, Мађарске, Црне Горе, Молдавије, Румуније, Србије, Словачке, Словеније и Украјине.

На крају скупа, како је најављено, треба да буде усвојен План за управљање сливом Дунава са конкретним мерама чијом применом до 2015. треба да се побољша еколошка ситуација Дунава и његових притока.

Исто тако разговара се и о акционим плану за 17 подсливова у сливном подручју Дунава, који садржи конкретне мере које ће предузети земље Подунавља ради заштите становништва од поплава и ублажавања настале штете од поплава.

Много тога на унапређењу квалитета

"Србија је у протеклих пар година урадила много тога на унапређењу квалитета вода у дунавском сливу. Почев од тога да смо снажном акцијом на великом бачком каналу покренули питање астаро 70 година - загађење канала, и у многоме га већ решили", изјавио је Драгин.

Он је додао да ће за годину до две то питање бити потпуно решено у указао на проблем који је Србија имала са загађењем Дунава од термоелектрана.

"Посао који ће нас чекати, а изутено је важан, јесте уклањање фекалних канализација које се у великом проценту изливају у наше реке. Свега 20 одсто фекалне канализације се пречишћава пре него што се пушта у реке. То су скупи пројекти и ми сами не можемо да урадимо", рекао је Драгин.

"Овде смо да, заједно са УН, њиховим телима која се баве том проблематиком, и Европском унијом, решимо овај велики проблем", додао је он.

Министар сматра да је велики проблем очување живог света Дунава.

Тај посао мора, међутим, да се уради на тај начин да се не спутава развој привреде, транспортне делатности и све оно од чега живе све земље у дунавском сливу, нагласио је Драгин.

Министар је рекао да се у Србији највећи захвати они који се тичу пречишћавања вода у Београду и Новом Саду, додајући да је за прву фазу реализације тог пројекта у Београду потребно више од 500 милиона евра.

Важно је да што пре европски фондови постану приступни, јер је то лакши и бржи пут за испуњење стандарда који важе у Унији, истакао је Драгин.