Грци масовно одлазе трбухом за крухом

Да је неко пре 20 година Грцима рекао да ће данас одлазити у потрагу за бољим животом - у Чешку, вероватно би му се смејали. Али, то је данас реалност. Углавном млади људи траже спас од кризе негде северније и западније.

Сунце, плажа и море ће недостајати Александросу - и поред тога, овај 18.годишњак ће за неколико недеља напустити своју земљу и отићи у Праг. Тамо га чека обука за информатичара у једној великој фирми која производи рачунаре. Ништа више не може да га задржи код куће. "Конкурисао сам овде за неколико радних места, али није вредело. То фрустрира човека. Тамо где идем, чека ме боља будућност", изјавио је он за немачки државни радио "Дојче веле".

Северни Егеј је провинција у којој влада велика незапосленост, нарочито међу младима. Људи су ту раније живели углавном од трговине дуваном, али индустријска производња је у том крају данас готово замрла. Још има грађевина које подсећају на некадашње благостање.

Александросу није свеједно што напушта ово место усред кризе. Али, ту ускоро неће више уопште бити младих људи. Сви одлазе у велике градове, у Атину или Солун или у друге земље, као што је, на пример, Немачка.

У средњој школи у Кавали, ђаци најстаријег разреда се не радују претерано распусту. Једино о чему разговарају у школском дворишту је како да оду одавде.

"Када први пут одем у велики град, више се нећу враћати овамо, а ако успем да одем у иностранство, толико ћу се навићи на велеградски живот да ћу у стари крај долазити само - у посету...", каже једна ученица.

Старци су још ту. Али, пошто младих нема, на рибарским бродовима раде Египћани. За Александроса то није алтернатива.

"Наравно, тешко је отићи, остављаш овде породицу и пријатеље, али верујем да ће ми се то исплатити", вели он.

Његова другарица Фотини још живи код родитеља. Нема новца за плаћање сопственог стана, али још није изгубила наду.

"Настојаћу још неко време да се упорним радом изборим за неки посао. Али, ако за три године још увек будем морала да живим код родитеља, мораћу и ја да одем у иностранство", каже она.

Грчка омладина је разочарана. Откако је земља пре нешто мање од 30 година приступила Европској заједници и касније и Европској унији, стандард се стално поправљао. Но, показало се да је он конструисан на климавом тлу - сада се све руши, а млади се осећају преваренима и масовно напуштају земљу.