Шкундрић: Нема ултиматума око Јужног тока

Министар енергетике Владе Србије Петар Шкундрић данас је изјавио да нема никаквог уплива политике, нити ултимативних услова са руске стране када је реч о траси гасовода Јужни ток кроз нашу земљу. Истовремено он је одбацио оптужбе да је обмануо јавност о споразуму са Русима око нафтних деривата.

То је његов одговор на наводно оштро противљење Гаспрома на покушај Београда да преко Бугарске прогура своју идеју да гасовод у Србију уђе код Димитровграда, а не код Зајечара, како је начелно договорено.

"Будите сигурни да ће коначну реч дати стручњаци", рекао је Шкундрић за Новости и додао: "У студији изводљивости анализираће се предности уласка гасовода и код Зајечара и код Димитровграда, али ће се на нивоу целог пројекта одредити коначна траса Јужног тока".

Шкундрић је рекао да је у интересу државе да гасовод што дужом трасом пролази кроз нашу територију и да ће економска корист бити значајна за крај куда буде ишао, било да је то Зајечар или Димитровград и да ће се разматрати обе опције.

Раније данас, у информативној служби руског "Гаспрома", Танјугу је саопштено да је предвиђено да "Јужни ток" уђе на српску територију недалеко од Зајечара, те да се "одлучно искључује" могућност да се Русија у последњем тренутку предомисли и одустане од изградње тог гасовода.

У руској компанији наводе да су у разматрању само варијанте тачке изласка гасовода из Србије, уз напомену да ће коначна маршрута бити одређена по изради студије о техничко-економској оправданости српске деонице, која би, по плану, требало да буде завршена у четвртом тромесечју ове године.

У "Гаспрому" истичу да су са компанијом "Србијагас" остварили "конструктивну сарадњу" на изради студије о техничко-економској оправданости српске деонице гасовода.

"До сада смо успешно решавали сва питања везана за реализацију пројекта у Србији", истичу представници "Гаспрома", наглашавајући да не постоје несугласице ни по питању варијанти трасе "Јужног тока" преко српске територије.

Коментаришући информације неких гласила да ће изградња прве фазе пројекта почети до краја 2011. године, у "Гаспрому" указују да никада нису саопштили намеру да покрену изградњу идуће године. Почетак реализације "Јужног тока" планиран је за 2013. годину, наглашавају представници холдинга.

Кад је у питању цена реализације пројекта, коју је "Гаспром" раније проценио на максимално осам милијарди долара, а западни експерти тврде да ће бити чак три пута већа, представници руског холдинга указују да ће цена бити дефинитивно одређена после израде збирне студије о изводљивости читаве трасе "Јужног тока".

Реализација "Јужног тока", који се гради како би се заобишла територија Украјине, са којом је, као транзитном земљом, Русија последњих година имала проблема, честа је тема разговора руских и украјинских званичника, који покушавају да наговоре Русију да одустане од тог пројекта.

Украјински председник Виктор Јанукович је више пута предлагао проширење постојећих и изградњу нових гасовода на украјинској територији, чиме би се повећали капацитети за транспорт руског гаса ка Западној Европи, што би изградњу "Јужног тока" учинило сувишном.

У "Гаспрому", међутим, "одлучно искључују" могућност да се Русија у последњем тренутку предомисли и одустане од изградње гасовода и, уверени у будућност "Јужног тока", намеравају да активно наставе са његовом реализацијом.

Међународни, регионални гасовод "Јужни ток" водиће по дну Црног мора, од руског до бугарског дела обале, а потом ће се гранати у два крака - према Грчкој и Италији, односно преко Србије, Хрватске, Словеније и Мађарске, ка Аустрији. Планирано је да капацитет подводног дела гасовода износи 63 милијарде кубних метара гаса годишње.

Међудржавне споразуме о изградњи "Јужног тока" Русија је до сада потписала са Бугарском, Србијом, Грчком, Словенијом, Хрватском и Аустријом.