Погоршање пословног салда банака?

Неликвидан реални сектор, а профитабилне банке – правило је које би, после низа година, у овој могло да буде озбиљно нарушено, упозоравају економски аналитичари.

Према последњем кварталном извештају Народне банке Србије, пословне банке Србије оствариле су 251 милион евра добити, али је десет банака, или готово трећина, имало 69 милиона евра губитака.

Истовремено, дуг привреде према банкама достигао је готово десет милијарди евра, а проценат ненаплативих потраживања већи је од 20 одсто. То ће, оцењује председник Извршног одбора новосадске "Опортунити банке" Владимир Вукотић, неминовно погоршати пословни салдо банака.

"То је свакако веома реална опасност и неки, да кажем, проценат кредита у кашњењу Србији највећи је у региону. Ја мислим да је можда највећи и у Европи. Највећи разлог за то у Србији је начелно становништво да то редовније отплати него привреда, док је у једној Црној Гори управо обрнуто. Међутим, банке не могу да буду ван система. Значи, ако је стопа кашњења висока то пре свега оптерећује капитал банака, оптерећује зараду банака и оптерећује некакав риск-профил клијената. Банке се окрећу само најсигурнијим клијентима што по мени није добра ситуација", каже Вукотић.

Економски аналитичар Милан Ћулибрк указује на слабљење динара и друге ризике, као могући окидач у продубљењу дужничке кризе.

"Ризика ће бити много, зато што се ове године очекује мањи доток страног капитала односно директних страних инвестиција, што ће се на неки начин одразити на курс, а познато је да је већина кредита одобрених у Србији заправо са девизном клаузулом. То значи да ће се погоршати положај дужника јер они ће морати да издвајају много више динара за отплату својих кредита. То значи да би много више кредита дошло у ону категорију ризичних што би наравно погоршало и позицију банкарског сектора", каже Ћулибрк.

Раскорак између ликвидности банака и неликвидности привреде отвара и ризик одлива капитала, упозорава Ћулибрк.

"У сваком случају таква једна тенденција је била приметна и прошле године. Ми смо прошле године са становишта спољне задужености привреде имали пад што значи да су предузећа више новца отплаћивала за поврат раније одобрених кредита и било је мање нових кредита. Нешто слично се може очекивати и ове године", додаје Ћулибрк.

Ризик смањене изложености банака према Србији, односно одлива капитала, у првом таласу кризе је успешно решен Бечким споразумом.

Ћулибрк оцењује да су мале шансе за нови такав споразум јер ће централе страних банака, суочене са проблемима код куће, инсистирати на томе да испоставе у Србији послују са новцем који прикупе овде.

Да ли ће то прикупљање наликовати цеђењу суве дреновине? Могуће је. А да ли је могуће да се нека од банака због смањене ликвидности, повуче са тржишта? Председник Извршног одбора "Опортунити банке" Владимир Вукотић не верује у то.

"Самим смањивањем броја веровано би неке банке направиле губитак. Јер ако си, не знам уложио, у Србију то је коштало 100 милиона евра што је била цена вероватно уласка за већину банака, сад можеш ту исту операцију да продаш по нижој цени. То би вероватно била аутоматска реализација губитка тако да се сви тога боје", додаје он.

Боје се банкари- привредници и економски аналитичари, с разлогом још и више. Привреди треба новац, банкарима клијенти. Једнима и другима је неопходна економска стабилност.