НБС спремна да одобри банкама око 70 милијарди кредита

БЕОГРАД - Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић изјавио је да је централна банка спремна, у оквиру мера за ублажавање кризе, да банкама одобри око 70 милијарди динара краткорочних кредита, додатних милијарду евра кроз "своп" трансакције и да даље смањује рестриктивност прописа који се односе на капитал и издвајање обавезне резерве банака.

"Све ове мере омогућиће да се одржи стабилност банкарског сектора", рекао је Јелашић на конференцији за новинаре поводом промоције четвртог броја регионалног часописа "Изазови европских интеграција" у Народној банци Србије и указао да ће највећи изазов у наредних неколико месеци, у Србији и целом региону, бити како да се убеде банке да одобравају више кредита.

Говорећи о новинама које припрема НБС, Јелашић је рекао да се оне припремљене на бази најбоље европске праксе и навео да уколико су банке спремне да заложе део своје активе, НБС ће им одобравати краткорочне кредите са каматом од најмање 15,5 одсто (референтна камата од 14 увећана за 1,5 одсто), и то у моменту када је инфлација у априлу достигла 10 одсто у односу на исти месец прошле године.

"Своп" трансакције

Када су у питању "своп" трансакције у износу од милијарду евра, Јелашић је објаснио да се ради о размени депозита у једној валути за депозит у другој валути по одређеном курсу. Уз то се истовремено утврђује ре-откупни курс по коме ће се депозити поново разменити после одређеног временског рока, уз виши или нижи курс, у зависности од нивоа каматних стопа валута на које депозити гласе.

Јелашић је нагласио да је банкарски систем у Србији солвентан и ликвидан, да новца има али да је скупљи него прошле године, истичући да ће се економска криза негативније одразити на земље у транзицији него на развијене земље и да Србија мора проћи болан процес прилагођавања.

Резултати владиних мера у јуну

Професор Економског факултета Јуриј Бајец оценио је да ће пад бруто домаћег производа износити минус четири одсто и нагласио да ће мере владе допринети "да ефекти кризе буду што мање лоши" али да ће њихови резултати моћи да буду сагледани тек у јуну.

Према његовом мишљењу Србији је неопходна снажна модернизација индустрије и реструктурирање и додао да се не сме вештачки подизати учешће индустрије у БДП-у.

Бајец сматра да Србија недовољно користи предности извоза пољопривредних производа који једини бележе позитиван биланс у спољнотрговинској размени.

Економиста Стојан Стаменковић је казао да ће пад БДП-а по оптимистичним прогнозама износити минус четири одсто, а према реалним прогнозама чак минус 5,5 одсто.

Он је рекао да је још рано да се каже да ли је заустављање пада индустријске производње резултат пакета мера које је влада донела за ублажавање ефеката економске кризе и додао да ће се то знати после три месеца од ступања на снагу тих мера.