Костић: "Суноко" ће се жалити на решење комисије

Председник МК Групе Миодраг Костић изјавио је да ће се предузеће "Суноко" у управном спору жалити на решења Комисије за заштиту конкуренције којим му је забрањено спајање са компанијом "Хеленик шугар индастри."

Костић је у емисији тв Б92 "Између две ватре" казао да његово предузеће "Суноко" у овом моменту важи за апсолутног лидера на тендеру за куповину 82,33 одсто акција грчке државне компаније.

"Мало је нелогично да у ситуацији када можемо да купимо 100 одсто грчког тржишта, не можемо да докупимо 28 одсто српског под оптужбом да бисмо могли злоупотребити монополски положај са 78 одсто власништва, иако то Грчкој није проблем", рекао је Костић.

"Ово су тешка времена, важно је да радници примају плате и да посао иде. Грци то изгледа боље разумеју", казао је он и додао да не зна на чему Комисија темељи одлуку којом је "Суноку" ускратила сагласност.

Костић је негирао тврдње да има повољније услове производње у Србији, као и да би монополски положај утицао на цену шећера и објаснио да је кретање цена више у корелацији с ценом шећерне репе.

Тај однос се мање-више није мењао последњих 20 година, без обзира да ли је МК власник 100 одсто тржишта, објаснио је он и навео да је, у окружењу, на пример, у Мађарској, Аустрији, Грчкој по једна компанија 100 одсто власник тржишта шећера.

Костић је касао и да МК група, односно "Суноко", "никада није продавала шећер скупље, у истом временском периоду, више од 10 посто него што га је извозила. Ми се чврсто држимо тих правила и не видим зашто то не би радили и убудуће", рекао је Костић.

Подсетивши да постоји квота од 180 тона, тако да се око 40 одсто производње шећера у Србији извози, Костић је указао да је веома једноставно направити ограничења која би спречила злоупотребу монополског положаја.

"Не постоји опасност од злоупотребе монополског положаја уколико се успоставе правила игре", нагласио је он и додао да само треба преписати правила из ЕУ која смо у обавези да поштујемо.

Власник МК групе сматра и да у кризи која постоји свуда у свету, када сви имају својих проблема, не можемо очекивати инвестиције и решења споља, већ их морамо тражити у земљи.

"Србија нема велике бизнисмене у европским оквирима, иако би могла да их има", казао је Костић и додао да, на пример, компаније највећег хрватског бизнисмена Ивице Тодорића имају неколико пута већи промет од српског пандана.

"Да имамо велике домаће бизнисмене са милијардама имали би на кога да се ослонимо", закључио је Костић.