Економисти: Плате и пензије веће за 5,5 одсто

Економиста Горан Николић из Центра за нову политику изјавио је данас Танјугу да би одмрзавање пензија и плата у јавном сектору требало да износи најмање 5,5 одсто, што је ипак недовољно имајући у виду да су плате у Србији, прерачунате у евро, само у последњих годину дана реално смањене за око седам одсто, а пензије чак 13 процената.

"После две године замрзавања плата и пензија, било је реално да дође до њиховог одмрзавања, имајући у виду да је од октобра 2008. до данас реалан пад масе зарада и пензија износио десетак одсто. То значи, да је толико реалан пад стандарда", рекао је Николић, у првом коментару на договор владе и Међународног монетарног фонда (ММФ) о одмрзавању плата и пензија од јануара 2011. године.

"Мислим да је ово сасвим очекивана одлука и да је ту наша влада успела да издејствује од ММФ-а такав споразум", додао је он.

Простор и за веће повећање

Одговарајући на питање колико би требало да износи повећање зарада и пензија, Николић је објаснио да би то требало да буде према формули коју је ММФ раније саопштио, а износила би најмање 5,5 одсто у 2011. години.

"Мислим да је то минимум и да ту постоји простор и треба да видимо да ли ту повећање може бити веће", истакао је Николић.

Када реч о ефектима одмрзавања плата и пензија на инфлацију, дакле и на макроекономску стабилност, Николић сматра да то релативно мало повећање не би требало да проузрокује веће проблеме у монетарној политици, посебно имајући у виду да још имамо слабу тражњу, односно слабу куповну моћ.

Према речима Николића, према просеку плата израженим у еврима, чак је и Бугарска стигла Србију, Македонија у просеку има веће плате него наша земља, а просек у Црној Гори је за више од 40 одсто већи него у нашој земљи.

"Захваљујући томе, Србија постаје земља која је почела да привлачи инвестиције", казао је он и скренуо пажњу да се долазак страних инвеститора не може подстаћи само ниским платама", рекао је Николић.

Када је реч о најављеном пакету једнократне помоћи од по 5.000 динара за око милион пензионера са најнижим примањима, Николић је истакао да то повећање, са аспекта макроекономске стабилности, свакако неће угрозити планирани оквир циљане инфлације, зато што то повећава тражњу само у једном месецу за пет одсто.

"С друге стране, јако је добро што се настављају фискални подстицаји и практично негде око две трећине пара, које ће бити обезбеђене бољом попуном буџета него што је то било негде у априлу, сматрамо да ће бити важан подстицај привреди", казао је он.

Према његовој оцени, субвенционисани кредити су кључ одржања и благог раста привредне активности у овој години и биће настављени и крајем ове године.

Здравковић: Субвенције за нова радна места

Економиста Мирослав Здравковић је указао да би, можда, требало размислити о субвенцијама за отварање нових радних места у извозно орјентисаној производњи, што би много значило у ситуацији када нам укупна запосленост у земљи пада, а не ићи одмах на директно повећање зарада.

"Наиме, нама је стандард свима угрожен, али је много угроженији онима који су запослени у приватном сектору и онима који остају без посла, у односу на оно шта се догађа у јавном сектору, где запослени и пензионери имају најсигурнији приход у току године", казао је Здравковић.

Коментаришући постигнути договор да се ове јесени уплати једнократна помоћ од по 5.000 динара за милион пензионера, Здравковић је рекао да је то добра мера.

Јер, како каже, боље је издвојити једнократну социјалну помоћ становништву пошто ће се то директно одразити кроз повећани промет у трговини, или у смањивању задужења у банкама, или смањењу дугова по основу дугова за струју, Инфостан и слично.

Петровић: Не повећавати мимо договора с ММФ

Професор Економског факултета у Београду Павле Петровић, проценио је у данашњој изјави Танјугу, да би раст плата и пензија у 2011. години требало да буде око седам одсто.

Он је, истовремено, упозорио на опасност од различитих видова притисака да се плате и пензије повећају изнад нивоа који је договорен са ММФ-ом. Уколико се Србија буде придржавала договора с ММФ-ом за целу 2011. и 2012. годину о контроли раста пензија и зарада у јавном сектору, онда то не би требало да има утицај на инфлацију и макроекономску стабилност уопште, рекао је Петровић поводом постигнутог договора владе и Фонда да се плате и пензије одмрзну од 1. јануара 2011.

"А договор је да се плате током целе 2011. године повећају за износ инфлације, плус половина раста бруто домаћег производа (БДП). Груба процена би била да би плате и пензије током целе 2011. могле да порасту за око седам одсто", навео је Петровић.

Према његовој оцени, то ће значити да ће Србија и у 2011. години још имати релативно висок дефицит буџета од четири одсто БДП-а, иако ће он бити значајно смањен у односу на очекиваних 4,8 одсто БДП-а у овој години.

Петровић сматра да би смањење дефицита буџета до 2015. године на један одсто БДП-а требало да буде само једна тачка у средњорочном плану и у том случају би повећање јавне потрошње било одрживо.

"Дакле, главну опасност коју ја видим у 2011. години је да се врши притисак да се повећају плате и пензије изнад нивоа који је договорен са ММФ-ом", упозорио је Петровић.

Одговарајући на питање да ли држава треба постепено да смањује подстицаје за опоравак привреде, Петровић је подсетио да је то била привремена мера за ублажавање негативних ефеката светске кризе, тако да би, како привреда буде расла, већ идуће године требало те субвенције да се смање.

Према његовој оцени, то је нужно зло и када држава дели новац, "увек је ту значајан део неефикасности, лобирања и прерасподеле", а ту постоји простор за остваривање уштеда у потрошњи.