Драгин: Субвенције земљорадницима стигле раније него икад

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Саша Драгин изјавио је данас да су земљорадници у Србији ове године добили субвенције раније него икада, што је им је омогућило да сачекају са продајом и за своје производе добију више новца него што су очекивали.

Драгин је рекао за Танјуг да је постојећи систем субвенционисања у домаћем аграру "врло је једноставан", јер су та средства намењена само произвођачима пољопривредних производа.

"Државни подстицаји у пољопривреди су начин за побољшање квалитета агротехнике, увећања приноса и унапређење генетског састава сточних грла", рекао је Драгин.

"Дајемо паре за оно што иде у производњу, а не да би неко купио нови телевизор, половни ауто..", нагласио је он, уз напомену да "сваки динар завршава код земљорадника који раде цео дан на њиви, воћњаку, повртњаку или штали".

Овогодишњи хектарски принос пшенице је био захваљујући бољој агротехници , упркос "катастрофалним" временским приликама, исти као прошле године која је била "релативно добра", казао је Драгин и подсетио да је у овогодишњој жетви хлебног жита остварен просечан хектарски принос од 3,5 тона.

"То нас доводи до закључка колико је важно да се усеви довољно прихране и изврши основно ђубрење, као и да пољопривредници имају довољно подстицаја од државе да све то ураде", истакао је Драгин.

Уочи предстојеће јесење сетве, Драгин је подсетио да је Министарство пољопривреде спровело већ традиционални конкурс за куповину регресираног минералног ђубрива преко Продуктне берзе у Новом Саду, тако што је субвенционисало набавку 150.000 тона НПК ђубрива са 10.000 динара по тони.

Драгин је нагласио да Министарство пољопривреде чини све што је у његовој моћи да "изађе у сусрет пољопривредницима и да субвенције које исплаћује стигну на време" не само када је реч о ратарској производњи, већ и о сточарству.

Што се тиче премија које добијају произвођачи млека, Драгин је истакао да је њима "исплаћен цео први квартал, а и премије за друго тромесечје се убрзано исплаћују".

"Министарство пољопривреде поред тога исплаћује и давања по музном грлу, која су значајно повећана. Сада је вредност те субвенције 12.500 динара по грлу, а пре две године је била осетно мања - 5.600 динара", нагласио је Драгин.

"Ако купите 10 крава, Министарство вам плати три или четири краве, у зависности да ли сте у развијеним или неразвијеним крајевима земље", рекао је Драгин и истакао да ће се министарство трудити да и даље одржава и повећава ниво тих субвенција.

Он је казао да се може очекивати да ће генетски састав, односно производне способности сточних грла које се набављају, бити побољшан, уколико буде довољно финансијских средстава да давања по грлу буду већа.

Коментаришући текућу несташицу млека у Србији, Драгин је поновио своју раније изнету тврдњу да је мањак тог важног прехрамбеног производа на тржишту вештачки створен, а за то "кривицу" сноси инвестициони фонд "Салфорд", односно "Имлек" за који је утврђено да има монополски положај на тржишту.

"Уколико се упореди првих 10 дана августа са истим периодом у јулу значајно је смањена производња краткотрајног млека, а повећана производња дуготрајних млечних производа, односно ферментисаних производа", указао је Драгин.

Министарство пољопривреде "нема права да се меша у пословну политику компанија", али "очекујемо да се, пошто је утврђен монопол, изврши притисак да 'Салфорд' прода барем једну млекару и на такав начин растерети тржиште свог утицаја", рекао је Драгин.

Износећи очекивања за ову годину када је реч о извозним резултатима аграра, Драгин је казао да ће укупан експорт домаћих пољопривредних производа забележити највећу вредност до сада, као и да ће у 2010. у Србији бити остварена рекордна производња кукуруза од чак седам милиона тона.

Та ратарска култура ће донети "највећу зараду пољопривредницима", истакао је Драгин и додао да Србија може да оствари приход од извоза кукуруза од 300 милиона евра на годишњем нивоу, што је за 100 милиона евра више од вредности прошлогодишњег рекордног експорта кукуруза.

Очекује да ће, поред кукуруза, одлично ићи и пласман на страно тржиште наше соје, пшенице и сунцокрета, напоменуо је Драгин и прецизирао да само од извоза сунцокретовог уља може бити остварен приход од око 20 милиона евра.

Такође, Србија ће од извоза соје имати зараду од неких 50 милиона евра, што је отприлике дупло више него лани, нагласио је Драгин.

Након "покривања" домаћих потреба, преостаће и 500.000 тона пшенице за извоз, па се са ценом од 150 до 180 евра по тони може забележити заиста одличан резултат у пласману хлебног жита из Србије на страно тржиште, закључио је Драгин.