Да ли нашим тржиштем владају монополи?

Комисија за заштиту конкуренције није одобрила компанији ‘’Суноко’’ да купи две шећеране грчког ‘’Хеленик шугара’’, јер би тиме стекла монополски положај на нашем тржишту. Да ли ће и тај случај доживети судбину поступка против ‘’Салфорда’’, који је проглашен монополистом, али већ годинама противтужбама одржава тај положај и опет отворити питање владају ли нашим тржиштем монополи.

Подсетимо, Комисија за заштиту конкуренције одбила је захтев ‘’Сунока’’ да купи шећеране у Жабљу и Црвенки, јер би тиме запосео готово 80 одсто тржишта шећера у Србији. Изузетак би био онај део који снабдева шећеране у Сенти.

Како Радио Нови Сад сазнаје у Комисији, пред ‘’Суноком’’ су две могућности – да поднесе жалбу Управном суду или да купи две спорне шећеране, а затим да пријави, како се то каже, концентрацију. Комисија би тада опет одлучивала и могуће је да чак дозволи толики посед тржишта, ако буде постигнут договор о томе да цена шећера не буде недостижна за нашег купца, јер монопол је, кажу, штетан, само ако се злоупотреби.

Наше тржиште је реално величине неког већег западноевропског града, али као да у појединим деловима не постоји страх од конкуренције, каже Александар Стевановић из Центра за тржишна истраживања.                     

‘’Премалено смо тржиште да би само по себи било заштићено од потенцијалне конкуренције. Може да се закључи да ту неко одредјује услове, што су искусиле фирме које су намеравале да дођу да продају у Србији’’, оцењује Стевановић.

Да ли неко штити монополисте, јер наш Закон о заштити конкуренције дозвољава да једна компанија покрива до 40 одсто тржишта. Руководилац сектора привреде у Унији послодаваца Србије, Драгољуб Рајић указује да је у земаљама Европске уније дозвољено поседовање до 20 одсто, а у Сједињеним америчким државама до 24 и по одсто тржишта поједине државе. Резултат доминантног понашања је скуп производ за потрошача, на пример млеко, каже Рајић.

‘’Сточари зарадјују динар и по, до два, тговци исто толико, док млекара зарадјује 15 динара, односно 7 до 8 пута више’’, упозорава он.

Слично је и са шећером. Шећеране, уз фабрике цемента, остварују највећу добит.

‘’У кризној 2010. години, профити шећерана су били и до 29 одсто, што је у евопским оквирима назамисливо. Тамо су профити највише 10 одсто’’, каже Рајић.

Шећер је, иначе, код нас скупљи 20 одсто него на пример, у Немачкој.  

Све се наравно прелама на ледјима купца, чак и у случају да монополи нису видљиви, каже председница Управног добора Асоцијације потрошача Србије, Едина Попов.

‘’Имамо исте или тек незантно ниже цене него у Европи, мада су нам плате неколико пута мање. Тамо где су евидентни монополи, у јавним предузећима, цене су знатно ниже од европских’’, указује Едина Попов.

На државне монополе упозорава и Александар Стевановић. Он оцењује да је то већи проблем од приватних монополиста.

‘’Није само ствар то што неки од њих, из политичких разлога, спроводе политику депресираних цена. Многи су буквално ван закона, јер се не зна структура трошкова, нити то да ли производе профит или губитке’’, упозорава Стевановић.                      

Једино решење је отворено тржиште и конкуренција, а да регулаторно тело реагује кредибилно и независно тек изнимно, када тржиште затаји. То су ипак тек две утопије у Србији,  сматра Стевановић.