Богетић за РТВ: Ја сам оптимиста око договора са ММФ

Почиње нови круг разговора са овом међународном организацијом о ревизији аранжмана из предострожности. Креатори буџета за ову годину, иначе усвојеног као део договора са ММФ-ом, уверавају нас како ће, упркос покушају да изиграмо договор, све протећи како треба. Наредних дана ломиће се копља око висине дуга, подршке државе предузећима која нису ликвидна, докапитализације Комерцијалне банке, али и начина на који ће додатно оптерећени буџет бити смештен у оквире који су подношљиви за Србију. Да ли је одлука о преузимању Ју-Ес стила добра, да ли Србија корача ка Грчкој, нека су од питања за Жељка Богетића, главног економисту Светске банке за Србију, Црну Гору и Македонију.

Да ли Србија сагледава своју перспективу кроз призму глобалних трендова или се бавимо собом искључиво из локалне перспективе?

Чак и када смо се најдиректније могуће испоздрављали са економском кризом, кроз Ју-Ес стил, и њихову одлуку да нам кажу довиђења, тек водећи светски економисти дебатују не само о кризи, већ и о политичким ефектима кризе. Разговара се о крају капитализма, промени капиталима и начинима прилагођавања.

Ову кризу неки виде као раздобље зла, други као могућност да се изгради нови систем.

У Србији се вртимо око неколико тема које понављамо неколико година, а једна њих је велика потрошња и прекомерно задуживање, због чега смо покушали да заварамо њихове стручњаке, јер је ниво задуживања у буџету за 2012. премашио договорене границе.

Наиме, канцеларија ММФ-а у Београду саопштила је 20. јануара да је ревизија аранжмана из предострожности са Србијом одложена, јер ниво задуживања у буџету за 2012. премашује договорене границе.

Главни економиста Светске банке за Србију, Црну Гору и Македонију Жељко Богетић, гостујући у емисији "1 на 1" Радио-телевизије Војводине, изјавио је да стручњаци Светске банке имају добре и конструктивне односе са Владом Србије, те да су током боравка у Србији имали продуктивне разговоре на тему буџетског оквира, опште макроекономске стабилности и мера које би требало учинити, како би се економска ситуација побољшала.

"Наши разговори били су на фону овога што покушава ду уради ММФ, а ја бих рекао да ту постоји простор за преговарање и ту сам оптимиста око исхода тих разговора, рекао је Богетић.

Он је рекао да не мисли да је Србија куриозитет у покушају да улепша стварност, те да је његов утисак да овде постоји пуно песимизма.

"Разлози за оптимизам су ти да краткорочна макроекономска ситуација није тако лоша, инфлација је ниска и иде на доле, монетарне девизне резерве су значајне, банкарски систем је у релативно добром стању, буџетски дефицит је такав да се може смањивати, јавни дуг је висок, али није у критичној фази. То је радна ситуација и могуће је разрадити пакет реформи, који је могуће применити", сматра овај стручњак Светске банке.

Осврћући се на перспективу обичних грађана и ситуацију да имамо 700.000 људи који живе на ивици сиромаштва и незапосленост од 24 одсто, да су нам "бедне" плате, да је драстично опала куповна моћ грађана, он је рекао да социјално побољшање увек "каска" за економским, те да привредни раст мора да буде робустан три-четири одсто у периоду од неколико година, да би се то осетило.

"Читава Европа и земље региона налазе се у периоду транзиције, где се напорним мерама треба припремити, те побољшати краткорочну економску ситуацију, како би се поставила база за каснији опоравак", рекао је он.

Реагујући на подсећање на недавну изјаву да Србија мора да се спреми за погоршање економске ситуације, Богетић је рекао да је у еврозони јасно да ће 2012. бити година рецесије, што није била прогноза неколико месеци уназад, те да ће и привредни раст у Србији бити слабији.

"Морају се формулисати корективне мере за буџет како би се ублажио одређени удар. Због социјалног момента треба обратити већу пажњу на активније мере за тржиште рада и запошљавање младих људи", истакао је он.

Богетић сматра да постоје начини и механизми да се краткорочним циљаним субвенцијама, у партнерству са приватним сектором, дође до радних места за младе људе, како би приватни сектор преузео те младе људе после одређеног времена, што је дало резултате у неким земљама.

Осврћући се на предвиђање премијера Мирка Цветковића, који је рекао да нема основа да се пројекција привредног раста Србије за 2012. годину даље снижава са прогнозираних 1,5 одсто, Богетић процењује да ће раст, због "екстерног" погоршања, бити мањи од 1,5 одсто.

"Треба видети шта може да се уради у оквиру ограничења, како би се макроекономска ситуација оснажила, а то треба урадити чак и пре избора. Треба тражити уштеде на свим нивоима, уштеде на расходној страни буџета, а донети програме за запошљавање, у циљу смањења социјалног притиска. Србија има људски капитал, географску позицију и пут ка Европској унији као своје предности", рекао је он.

Као једну од мера Богетић види и повећање ПДВ-а. Он сматра да је ПДВ један од најефикаснијих, најбезболнијих и најправеднијих инструмената за пуњење приходне стране буџета, те да не треба уплитати предизборну ситуацију у економску реалност.

"Политичка ситуација је избор одређене земље, али економске реалности и криза не препознају политички циклус. Боље је спровести превентивне мере и мере снажење економске ситуације применити раније, јер ће касније бити теже и болније", истакао је он.

Упркос проблемима са подршком Владе неликвидним предузећима, докапитализацијом Комерцијалне банке, Ју-Ес стилом, Богетић је рекао да је оптимиста у вези са аранжманом са ММФ-ом, јер су у питању, како је рекао, техничка питања, обзиром да разлика између буџетског оквира на реалној основи и садашњег буџета није толико велика.

Иако су нам људи из Ју-Ес стила "затворили врата", Богетић истиче да је учешће извоза ове компаније далеко нижа од 24 одсто, а да друге врсте извоза српских добара значајно расту. Он је сматра да Влада Србије сада треба да оперативно и технолошки реструктурира железару, те да преузимање, за сада, не представља оптерећење за буџет.

"У овом моменту, на веома кратак рок, не поставља се то питање, јер постоји позитивна разлика између потраживања из прилива новца и краткорочних дуговања. Постоји одређена резерва ликвидности, са којом се може наставити пословање, али на веома кратак рок.

Богетић је као кључ и велику развојну шансу Србије навео извоз, који мора бити подигнут на далеко већи ниво, од садашњих 25 одсто друштвеног производа, на 120 одсто.

"Извоз треба подићи на пиједестал националног економског циља, координираном економском политиком треба анализирати која су то велика ограничења извоза и систематски их смањивати. Један од проблема на том путу смањивања баријера извоза Србије су царинске процедуре, које успоравају проток роба. То треба обарати, како би извоз био бржи, јефтинији и конкурентнији", истакао је он.

Ситуацију у ЕУ и ко је управу, Ђерђ Сорош, који тврди да је свет на прагу зла и доктор Рубини, који предвиђа велику несигурност до 2020. године  или оптимисти који тврде да је криза нова шанса, Богетић је прокоментарисао запажањем да свака криза разоткрије много проблема и намеће нови почетак, нове мере које воде оздрављењу.

"Криза је показала да је корисно кретање ЕУ ка супранационалној фискалној унији, која би боље и ефикасније одговорила на ударе, што није био случај до сада", резимирао је Богетић.

Емисију "1 на 1" Радио-телевизије Војводине у којој је гост био главни економиста Светске банке за Србију, Црну Гору и Македонију Жељко Богетић у целости можете да погледате овде.