Здравствени инспектори: Медицинска документација неуредна

У последњих пет година здравствени инспектори извршили око 55 хиљада инспекцијских надзора, наложили више од 9.200 разних мера и поднели више од 2.100 прекршајних пријава, рекла је шеф Одсека здравствене инспекције за Београд Јелица Радуловић.

"Замерке инспектора најчешће се односе на рад здравствених установа приватне праксе и на неуредно или неадекватно вођење медицинске документације", рекла је Радуловић Танјугу.

Према њеним речима, медицинска документација је обавезна, без обзира колико то оптерећује здравствене раднике, јер је део стручно-медицинског рада.

"Медицинска документација је нарочито важна ако се има у виду право пацијената у њен увид и ако она није вођена на прописан начин, онда се пацијенту ускраћује остваривање утврђеног права", истакла је Радуловић.

Она је казала да у Београду тренутно ради само 13 инспектора и да их је, нажалост, сваким даном све мање јер је посао прилично напоран и захтеван.

Беоклиници прети забрана рада

Говорећи о разлозима инспекцијског надзора у болници "Беоклиника"  Радуловић је казала да је повод било сазнање инспекције да је на Војно медицинској академији примљена девојка (25 година), код које је, после интервенције извршене у тој болници, дошло до компликација.

Инспектори су извршили инспекцијски надзор, после кога су министру здравља предложили одређивање ванредне провере квалитета стручног рада, што је министар и прихватио.

Саговорница Танјуга је рекла да је провера извршена и да ових дана треба да буде достављен извештај стручних надзорника.

"Инспектор је утврдио да је један од лекара у 'Беоклиници' радио без прибављене лиценце, што је повреда закона и од стране тог лекара и од стране установе која је таквом лекару омогућила рад", истакла је Радуловић и истакла да се за то изричу одређене санкције, међу којима може бити и забрана рада.

Према њеним речима, оцена евентуалног стручног рада, односно погрешке у погледу стручног рада, даће се након извештаја надзорника и, вероватно ће бити  употпуњен након окончане обдукције.

Како без лиценце?

Радуловић је објаснила да су стручни надзорници након редовне или ванредне контроле, у обавези да сачине извештај у року од 15 дана и да га доставе установи у којој је надзор вршен, да би та установа могла уложити приговор уколико сматра да има основа.

"Према Закону о здравственој заштити, ниједан лекар и здравствени радник у Србији не може да ради без лиценце коју издаје Лекарска комора Србије", рекла је директорка те коморе др Татјана Радосављевић.

Радосављевић је у изјави Танјугу објаснила да би лекар добио прву лиценцу мора да  докаже да је завршио Медицински факултет или специјализацију, да је уписан у именик надлежне коморе, положио стручни испит и обавио лекарски стаж.

"Ниједна лиценца се, такође, не сме и не може издати без доказа да лекар није осуђиван за несавесно лечење и против здравља људи", навела је Радосављевић.

Према њеним речима, лиценцни период траје седам година и да би обновио лиценцу осим броја поена које је прикупио током медицинске едукације, лекар не сме имати ни једну пресуду Суда части  због  несавесног лечења.

Говорећи о најновијем случају забране рада анестезиологу из приватне болнице "Беоклиника" у којој је једна девојка преминула након интервенције, Радосављевић је казала да здравствена инспекција Министарства здравља у редовним надзорима може да провери да ли сви лекари у једној здравственој установи имају или немају лиценцу.

Она је објаснила да Лекарска комора лиценце издаје од 2008. године, а да је пре тога  постојала пауза у издавању тог документа, па се код анестезиолога, највероватније, према њеним речима, ради о тој такозваној "првој лиценци" јер он вероватно није поднео захтев за издавање нове.

У Србији тренутно 28.114 лекара у Србији има лиценцу Лекарске коморе Србије, док је уписаних у именик нешто више, јер се у њему налазе и они који раде у фармацеутским кућама, а који немају право на лиценцу.

Радосављевић је подсетила да су законом прописане новчане казне за лекара који ради са пацијентима без дозволе за рад, али и много веће за установу у којој ради.

Преминула пацијенткиња

Пацијенткиња Јелица Панић преминула је на Војномедицинској академији девет дана након лапароскопске интервенције у болници "Беоклиника", после чега је тој клиници одузета дозвола за рад док се не утврди узрок смрти пацијенткиње.

Према речима министра здравља Томице Милосављевића "Беоклиници" је дата дозвола за рад јер је имала просторије, опрему и стручни кадар, али јој је сада та дозвола одузета пошто је утврђено да је ту радио и анестезиолог без лиценце.

Власник "Беоклинике" др Миодраг Станића саопштио је раније да је после четири различите инспекције Министарства здравља, као једини пропуст у раду и поступању те клинике наведено непостојање лиценце Лекарске коморе за анестезиолога.

Привремено одузимање дозволе за рад "Беоклиници" трећи је случај у последњих неколико година - због несавесног лечења Јелице Радовић (19), која је умрла после операције чукљева, против ортопеда Славка Томића и два лекара клинике "Децедра" Оливере Јеремић и Миодрага Стојановића 2009. подигнута је оптужница.

Пред Вишим судом у Београду априла ове године почело је суђење четворици лекара оптужених да су несавесним поступањем, примењујући неподобна средства, допринели смрти трогодишње Ање Граховац која је оперисана на клиници "Перфекта".