Времеплов: Умро новинар и књижевник Владимир Булатовић Виб

1994. - Умро је српски књижевник Владимир Булатовић Виб, сатиричар, драмски писац, новинар. Био је дугогодишњи уредник у кући "Политика" и уредник "Политикиног Забавника" у његовим најславнијим данима. Рођен је у Сопотском у данашњој Македонији, тада Краљевина Југославија, пошто је његова мајка тамо била учитељица. Студирао је Новинарско-дипломатску школу и Филозофски факултет у Београду. Један је од највећих сатиричара у историји српске књижевности. Најпрестижнија награда која се додељује за стваралаштво из области сатире названа је по њему - Вибова награда. Дела: "Будилник", " Мењачница идеала", Велико спремање", "Корак назад", "Шта је писац хтео да каже", "Дежурно уво времена".

Данас је среда, 1. септембар, 244. дан 2010. До краја године има 121 дан.

1159. - Умро је папа Хадријан IV - рођен као Николас Брејкспир - једини Енглез у историји римокатоличке цркве изабран 1154. за њеног поглавара.

1715. - Умро је француски краљ Луј XIV, познат као "краљ Сунце". На престо је ступио 1643. као петогодишњак, после смрти оца Луја XIII. Владао је 72 године, најдуже у историји Европе. Водио је низ ратова у настојању да обезбеди премоћ Француске - с променљивим успехом. Његово име симбол је просвећеног апсолутизма, специфичне концепције владавине, карактеристичне за 18. и делимично 19. век. Саградио је дворац Версај, који је убрзо постао узор најразличитијим монарсима широм Европе. По узору на Версај настао је петроградски Петерхоф, палата у Потсдаму код Берлина, Шенбрун у Бечу и многе друге палате широм континента. Био је познат и као широкогруди мецена.

1822. - Рођен је амерички политичар и свештеник афричког порекла Хајрам Роудс Ревелс, први афроамериканац који је постао члан Конгреса САД.

1832. - Рођен је српски историчар Иларион Руварац, оснивач српске критичке историјске школе, члан Српске краљевске академије. Обавио је пионирски посао критичког историјског истраживања, сузбијајући ненаучне поступке у проучавању српске прошлости. Посебно је наглашавао неопходан опрез према народном предању као историјском извору. Био је калуђер, професор и ректор богословије у Сремским Карловцима, а од 1882. архимандрит (старешина) фрушкогорског манастира Гргетег. Руварац је први који је успео да победи епски приступ тумачењу прошлости због чега је остао неомиљен. Био је један од најученијих Срба свога времена и оставио је за собом огромну веома квалитетну библиотеку. Дела: "Одломци о грофу Ђорђу Бранковићу и Арсенију Црнојевићу патријарху", "О кнезу Лазару", "Монтенегрина", "О пећким патријарсима", "Краљице и царице српске".

1854. - Рођен је немачки композитор Енгелберт Хампердинк, професор Козерваторијума у Барселони, Келну, Франкфурту на Мајни и Берлину. Романтичном оперском причом "Ивица и Марица", прожетом народним мотивима, одупро се вагнеријанству и означио нови путоказ развоја немачке опере. Остала дела: опере "Краљевска деца", "Трноружица", хорске баладе, соло песме.

1870. - У бици код Седана у Француско-пруском рату, Пруси су под командом фелдмаршала Хелмута фон Молткеа нанели тежак пораз трупама француског цара Наполеона III, што им је отворило пут ка Паризу, као и победу у том рату.

1875. - Рођен је амерички писац Едгар Рајс Бароуз, познат по серији популарних пустоловних романа о Тарзану, преведених на око 60 језика. Написао је и серију романа о планети Марс, али они ни изблиза нису достигли популарност књига о измишљеном јунаку из афричке џунгле.

1889. - На скупштини у Нишу делегати из свих српских земаља (из слободних као и неослобођених крајева) под окриљем Српске православне цркве (тада београдска митрополија) основали су Удружење православних свештеника.

1900. - Велика Британија је анектирала Јужноафричку унију, коју је образовала након победе над Бурима (Африканерима) спајањем дотадашњих британских колонија Кепланд и Натал са до тада слободним бурским државама Трансвал и Орање. Од 1960. Унија мења име у Јужноафричка република.

1916. - Бугарска је у Првом светском рату објавила рат Румунији.

1921. - Рођен српски архитекта Бранко Пешић, аутор великог броја архитектонских пројеката, цркава, јавних и административних зграда, неколико књига о архитектури, професор Универзитета у Београду. Патријарх Герман 1984. поверио му је место протонеимара Храма Светог Саве у Београду. Током градње извео је редак грађевински подухват - главну куполу тешку више од 4.000 тона (с позлаћеним главним крстом високим 12 метара) направљену на земљи, у унутрашњости Храма, подигао је на висину од 40 метара. Оставио је иза себе више од 130 пројеката, попут Палате Београд ("Београђанка"), пословне зграде "Агроопреме" у Новом Београду, зграде Грађевинског факултета у Суботици и бројних црквених објеката.

1922. - Рођен је италијански глумац Виторио Гасман, један од најистакнутијих италијанских филмских и позоришних глумаца 20. века. Филмови: "Срам", "Горки пиринач", "Ана", "Ако дозвољавате, говоримо о женама", "Бранкалеонова војска", "Мирис жене", "Толико смо се волели", "Живот је роман".

1923. - У земљотресу који је потпуно разорио јапански град Јокохаму и готово уништио Токио, погинуло је најмање 142.000 људи, а 2,5 милиона је изгубило кров над главом.

1928. - Албанија је проглашена краљевином, тако што је Зогу, који је на власт дошао узурпацијом, себе прогласио за краља.

1939. - Немачка је нападом на Пољску започела Други светски рат, окончан шест година касније сломом Немачке, Италије и Јапана и њихових савезника. У рату у којем је учествовала 61 држава погинуло је око 50 милиона и рањено више од 35 милиона људи. Само у Европи материјална штета је процењена на око 277,7 милијарди долара према ценама из 1938, а у Југославији на 46,9 милијарди долара.

1961. - У Београду је почела Прва конференција шефова држава и влада несврстаних земаља, којој су присуствовали представници 25 земаља и 40 антиколонијалних и ослободилачких покрета. После шест дана рада скуп је усвојио документе о принципима несврставања.

1962. - У земљотресу у северозападном Ирану погинуло је 12.000 људи.

1967. - Умро је руски (совјетски) писац Иља Григорјевич Еренбург, један од највећих ратних репортера 20. века, врстан познавалац руске и западноевропске културе. Написао је педесетак књига у којима је духовито и живо излагао властита уверења. Већи део његових дела одраз су чврстог комунистичког опредељења. Дела: "Људи, године, живот" збирке прича "Тринаест лула", "Приче ових година", романи "Живот и смрт Николаја Курбова", "Необичне пустоловине Хулија Хуренита и његових ученика", "Љубав Жане Неј", "Шпекуланти", "Лето 1925. године", "У Проточном сокаку", "Москва сузама не верује", "Бурни живот Лазика Ројтшванеца", "Дан други", "Без предаха", "Јужни ветар", "Олуја", "Пад Париза", "Девети талас".

1969. - Група официра с пуковником Моамером Гадафијем на челу оборила је с власти краља Либије Идриза I (из куће Сенуси) и прогласила републику.

1972. - Амерички велемајстор Роберт Фишер победио је у мечу у Рејкјавику руског велемајстора Бориса Спаског резултатом 12,5:8,5 и постао 11. првак света у шаху. Титулу је изгубио без меча 3. априла 1975, јер је одбио да прихвати услове Међународне шаховске федерације, а за првака света проглашен је руски велемајстор Анатолиј Карпов.