Времеплов: Рођен Луј XIV

На данашњи дан 1638. године рођен је француски краљ Луј XIV, познат као "краљ Сунце". На престо је ступио 1643. као петогодишњак, после смрти оца Луја XIII. Владао је 72 године, најдуже у историји Европе. Водио је низ ратова у настојању да обезбеди премоћ Француске - с променљивим успехом. Његово име симбол је просвећеног апсолутизма, специфичне концепције владавине, карактеристичне за 18. и делимично 19. век. Саградио је дворац Версај, који је убрзо постао узор најразличитијим монарсима широм Европе. По узору на Версај настао је петроградски Петерхоф, палата у Потсдаму код Берлина, Шенбрун у Бечу и многе друге палате широм континента. Био је познат и као широкогруди мецена.

Данас је недеља, 5. септембар, 248. дан 2010. До краја године има 117 дана.

1568. - Рођен је италијански филозоф Томазо Кампанела, доминикански калуђер, утопијски филозоф, који је 27 година провео у тамници. У делу "Држава сунца", написаном по узору на Платона, његове следбенике и Томаса Мора, изложио је схватања о идеалном друштву као некој врсти платонистичке социјалне државе.

1735. - Рођен је немачки композитор, пијаниста и диригент Јохан Кристијан Бах, најмлађи син Јохана Себастијана Баха, који је живео и у Милану и Лондону, па је називан "италијански Бах" и "енглески Бах". У Енглеској се прославио као пијаниста и организатор музичког живота и постао музички учитељ краљице Шарлоте. Значајан је као композитор соната и концерата за клавир у рококо стилу, по чему је претеча младог Волфганга Амадеуса Моцарта. Дела: 15 опера, више од 60 симфонија, 37 клавирских концерата, 13 увертира, клавирске сонате, камерна музика.

1791. - Рођен је немачки композитор Ђакомо Мајербер. Право име било му је Јакоб Либман Бер. Одиграо је видну улогу у стварању француске велике опере. Био је веома популаран, али је његова музика изазивала и бројне полемике. Дела: опере "Хугеноти", "Африканка", "Роберт Ђаво", "Пророк".

1798. - Османско царство је објавило рат Француској.

1800. - Малта је пала у руке Британаца под адмиралом Хорејшом Нелсоном, који је претходно блокирао француске трупе на том средоземном острву и тако га преотео од Француске.

1857. - Умро је француски филозоф и математичар Огист Конт, један од оснивача филозофије позитивизма и оснивач социологије. Дела: "Курс позитивне филозофије", "Расправа о целини позитивизма", "Систем позитивне политике", "Позитивистички катехизам".

1860. - Русија, Велика Британија, Француска, Пруска, Аустрија и Османско царство потписали су уговор о успостављању реда у Сирији (тада турска територија) после масакра који су над хришћанима починили муслимани.

1888. - Рођен је индијски филозоф и државник Сарвепали Радакришнан, професор филозофије на универзитетима у Мадрасу, Калкути, Чикагу и Оксфорду, амбасадор у Москви 1939, потпредседник Индије од 1952. и председник од 1962. до 1967. Највише га је заокупљала религија, етика, историја филозофије и културе и могућност обједињења цивилизацијских и културних вредности Истока и Запада. Користећи се компаративном методом у историји филозофије, настојао је да покаже значајну улогу индијског наслеђа у могућној културној ренесанси јединствене светске културе. Дела: "Индијска филозофија", "Источна религија и мисао Запада", "Религија и друштво", "Калки, или будућност цивилизације", "Историја Источне и Западне филозофије".

1902. - Рођен је амерички филмски продуцент Дарил Френсис Занук, који је 1933. основао филмску компанију "Твенти сенчери фокс". Био је продуцент низа значајних филмова: "Плодови гнева", "Све о Еви", "Вива Запата!", "Најдужи дан", "Корени неба", "Млади господин Линколн".

1914. - Немачки војници убили су у Првом светском рату француског писца и филозофа Шарла Пјера Пегија, једну од кључних јавних личности у ослобађању невино осуђеног капетана Алфреда Драјфуса. Као уредник листа "Петнаестодневне свеске" разобличио је позадину монтираног судског процеса Драјфусу као наводном немачком шпијуну. Дела: драма "Јованка Орлеанка", есеји "Наша младост", "Новац".

1919. - У нападу белогардејаца на његов штаб, погинуо је руски револуционар Василиј Иванович Чапајев, командант 25. стрељачке дивизије бољшевичке војске у грађанском рату који  је после Октобарске револуције избио у Русији. У Првом светском рату више пута је одликован за храброст, а почетком 1918. формирао је одреде за борбу против контрареволуције.

1939. - САД су прогласиле неутралност у Другом светском рату.

1960. - Председник Конга (бивши Белгијски Конго, касније Заир) Жозеф Касавубу сменио је вођу националноослободилачког покрета и председника владе, познатог песника, Патриса Лумумбу. Потом га је изручио сепаратисти из провинције Катанга Моизу Чомбеу, чији су га плаћеници убили у фебруару 1961.

1972. - Палестински терористи убили су у Минхену 11 израелских спортиста, учесника Олимпијских игара, које су  претходно отели. У 24-часовној пуцњави на аеродрому, погинула су и четворица терориста и један западнонемачки полицајац.

1977. - Западнонемачки комунистички терористи (црвене бригаде) отели су председника Федерације западнонемачке индустрије Ханса Мартина Шлејера, чије је тело пронађено 19. октобра 1977. у Француској.

1990. - Председници влада Северне и Јужне Кореје сусрели су се у Сеулу, што су били разговори на до тада највишем нивоу између двеју земаља подељених после Корејског рата 1953.

1995. - Француска је извела прву у серији атомских проба на пацифичком острву Муруроа у Француској Полинезији, што је изазвало осуду широм света и масовне протесте, посебно у Аустралији и на Тахитију.

1997. - На стадиону у главном граду Парагваја Асунсиону, у време одржавања политичког митинга, услед изненадне олује срушила се трибина усмртивши 37 људи.

1998. - Скупштина Северне Кореје изабрала је Ким Џонг Ила, сина преминулог Ким Ил Сунга, за шефа Националне комисије за одбрану, што је званично највиши положај у земљи пошто је укинута председничка функција, чиме је комплетиран процес првог наследног преноса власти у комунистичким земљама.

2002. - У експлозији аутомбила-бомбе у главном граду Авганистана Кабулу убијено је најмање 26 људи, а касније истог дана покушан је у јужном граду Кандахар атентат на авганистанског премијера Хамида Карзаија.

2005. - Индонежански путнички авион типа "Боинг 737-200"  пао је на стамбени део Медана, града на северу острва Суматре. Од  укупно 112 путника и пет чланова посаде, погинуле су 103 особе, док је на земљи живот изгубило 47 људи.