Времеплов: Рођен Јоаким Вујић

На данашњи дан 1772. године рођен се српски књижевник Јоаким Вујић, отац модерног српског позоришта. Бавио се преводилаштвом, глумом, писао је путописе, био је нека врста светског путника. Школовао се у Баји Калочи и Сегедину, лицеј и права учио је у Пожуну (Братислава), познавао је низ страних језика. Прва "театрална представленија" приредио је у Пешти, Баји и Сегедину између 1813. и 1815, а у Земуну 1823. У тадашњој Кнежевини Србији је с прекидима боравио од 1833. до смрти и у Крагујевцу и Београду је, као "Књажевско-сербског театра директор", основао 1834. и 1836. прве позоришне трупе. Био је противник језичке реформе Вука Караџића као и готово сви учени Срби Вуковог времена. Написао је "Путешествије по Сербији", "Земљеописаније", као и 21 драмско дело, укључујући "Крешталицу", "Фернанда и Јарику" и "Љубовнају завист через једне ципеле". Аутор је и једне Француске граматике.

Данас је среда, 9. Септембар. До краја године има 113 дана.

1087. - Умро је енглески краљ Вилијам Први, назван Вилијам Освајач, пре доласка на престо 1066. нормански војвода, први нормански краљ Енглеске, творац енглеског феудализма - пошто је везао сељаке за земљу. С норманским и француским ритерима је, уз благослов папе, упао у Енглеску и 1066. у бици код Хестингса у јужној Енглеској победио војску краља Харолда. Потом је као енглески монарх конфисковао поседе англосаксонског племства. Његово освајање означиће почетак нове епохе у историји Енглеске.

1513. - Шкотски краљ Џејмс Четврти погинуо је у бици против Енглеза код Флудена, после упада у покрајину Нортамберленд, а његове снаге доживеле су тежак пораз. На престо је ступио 1488, наследивши оца Џејмса Трећег којег су убили побуњеници. Убрзо је скршио побуну, обезбедио унутрашњу стабилност земље и учврстио монархију, али је за њега кобна била обнова непријатељстава с Енглезима која је кулминирала инвазијом на Нортамберленд. Упамћен је и као мецена шкотских песника Вилијама Данбара и Гевина Дагласа.

1585. - Рођен је француски државник, кардинал Ришеље, који је као свемоћни министар иностраних послова и рата (војске) краља Луја Тринаестог поставио циљ да Француску учини првом силом Европе. Градећи апсолутистичку монархију ограничио је утицај цркве, папе и племства. Угушио је устанак хугенота (француских  протестаната) и лишио их политичких права, али им је оставио верску слободу. Земљу је увео у Тридесетогодишњи рат да би ослабио моћ Немачког царства (Хабзбурга). У том верском рату Француска је иако католичка земља ратовала на страни протестаната. Наставио је колонијално ширење Француске и почео колонизацију у северној Америци (Квебек). Помагао је развој пољопривреде, трговине и просвете. Основао је 1635. Француску академију.

1737. - Рођен је италијански лекар и природњак Луиђи Галвани, који је 1789. пронашао галвански електрицитет и назвао га "животињским магнетизмом". Његово име носе многи инструменти и ознаке у електромагнетизму и електротехници.

1828. - Рођен је руски писац Лав Николајевич Толстој, један од највећих књижевника у историји. Прва дела је написао на Кавказу, где се као добровољац борио против Турака. После Кримског рата, у којем је био официр, повукао се на породично имање у Јасну Пољану. Разобличавао је тешко друштвено стање у Русији, писао против брака из интереса, неправедних судова, рата, лицемерја црквених званичника, племства, царског самодржавља. Сликао је беду сељаштва. Руска црква га је екскомуницирала. Умро је 1910. одбивши претходно да се измири с Црквом. Дела: романи "Рат и мир", "Васкрсење", "Ана Карењина", приповетке "Севастопољске приче", "Козаци", "Отац Сергије", "Кројцерова соната", "Хаџи-Мурат", "Народне приче", драме "Живи леш", "Царство мрака", "Светлост у тами светли", студије "Шта је уметност", "Моја исповест", "У чему је моја вера", "Не могу да ћутим!", "Па шта да радимо?", мемоарско дело "Детињство, Дечаштво, Младост".

1835. - У Француској су изгласани тзв. "септембарски закони" ради сузбијања радикалних левичарских покрета и завођења цензуре штампе.

1898. - Умро је француски писац Стефан Маларме, претеча симболиста. Знатно је утицао на наредне генерације француских литерата. Дела: "Поподне једног фауна", "Песме и проза".

1901. - Умро је француски сликар и графичар Анри Тулуз Лотрек, мајстор литографије, један од великана француског импресионизма. У кругу боема на Монмартру био је стални посетилац кабареа, плесних локала, циркуса и јавних кућа, што су најчешћи мотиви његових дела. Цртежи које је он радио су изразито јаког колорита, често са одмереним еротским детаљима.

1914. - Успешном контраофанзивом француских трупа, које су биле потпомогнуте британским експедиционим корпусом, у Првом светском рату је после четири дана тешких борби окончана прва велика битка на реци Марни у Француској, током које су укупни немачки губици процењени на 800.000 људи.

1944. - Дан после продора совјетских трупа у Другом светском рату капитулирала је нацистичка Бугарска и уместо царистичког режима формирана је прокомунистичка влада Отечественог фронта. Уместо збаченог Константина Муравјева председник владе је постао Кимон Георгиев.

1945. - Трупе САД су се на крају Другог светског рата искрцале у Јужној Кореји, совјетска војска је од Јапана преузела Северну Кореју, а 38. паралела постала је линија поделе двеју корејских држава.

1948. - После повлачења совјетске војске, на северу корејског полуострва проглашена је Народна Демократска Република Кореја.

1976. - Умро је кинески револуционар и државник Мао Цедунг, један од оснивача Комунистичке партије Кине, који је 1949. у Пекингу прогласио Народну Републику Кину. Прве јединице кинеске Црвене армије створио је с Чу Деом 1931, а руковођење партијом је преузео 1935. У октобру 1934. с Чуом је повео "Дуги марш" својих јединица, што се показало одлучујућим у грађанском рату против присталица Чанг Кај Шека (кинески националисти) и у борбама против јапанске окупационе армије. И у време када је стаљинизам био одбачен у Совјетском Савезу остао је доследан његовој визији комунистичког система.

1991. - Совјетска република Таџикистан прогласила је независност.

1993. - Израел и ПЛО споразумели су се о међусобном признању.

1995. - Авиони НАТО почели су другу серију масовних бомбардовања српских циљева у Босни и Херцеговини, поново користећи радиоактивну муницију, а званичници западног војног савеза су признали да је у претходним нападима вероватно било и цивилних жртава.

1996. - У тајфуну који је погодио приобална подручја економски најразвијеније кинеске провинције Гуангдонг погинуло је више од 130 људи.

1999. - У најжешћим окршајима у Косовској Митровици од доласка Кфора на Косово и Метохију, рањене су најмање 33 особе - локални Срби, затим девет француских жандарма и шест војника, приликом три покушаја да се пробије блокада моста на Ибру који дели северни и јужни део града.

1999. - Начелник здруженог штаба оружаних снага САД генерал Хенри Шелтон изјавио је у сенату САД да је командант Кфора британски генерал Мајк Џексон одбио наредбу команданта НАТО у Европи, америчког генерала Веслија Кларка да у јуну 1999. силом спречи долазак руских трупа на приштински аеродром "Слатина".Према речима Шелтона, Џексон је тада рекао да неће да изврши наређење како не би "изазвао Трећи светски рат".

1999. - У експлозији бомбе коју су у Москви у стамбену зграду подметнули чеченски исламски терористипогинуло је најмање 94 људи.

2001. - Смртно је рањен Ахмад Шах Масуд, дугогодишњи водећи герилски командант у Авганистану у борби против владајућих талибана. Терориста-самоубица упао је у његову канцеларију и активирао експлозив. Масуд је умро пет дана доцније.

2002. - Приликом пада путничког воза са моста у реку, на линији Калкута-Њу Делхи, погинуло је најмање 126 људи.

2003. - Умро је амерички нуклеарни физичар Едвард Телер, назван "оцем хидрогенске бомбе", један од најистакнутијих физичара 20. века. Докторирао је 1930. у Лајпцигу, где је с Вернером Хајзенбергом успоставио темеље нуклеарне физике. Заинтригиран хидрогенском фузијом, у раду на том оружју учествовао је до 1952. године када је у Пацифику тестирана прва "Х-бомба".

2003. - Бостонска архиепископија римокатоличке цркве пристала је да плати 85 милиона долара стотинама људи који су поднели тужбу због скандалозних сексуалних преступа римокатоличких свештеника у том делу САД.

2004. - Од експлозије аутомобила-бомбе испред аустралијске амбасаде у Џакарти, погинуло је девет, а рањено више од 170 људи.