Lat
Hu
23. јануар - Свети свештеномученик Климент Анкирски
Агата, Добрила, Јагода, Силван, Модест
13. Ребиул-еввел 1433.
12. Шеват 5772.
Времеплов: Рођен писац Вељко Петровић
1884. - Рођен је српски писац Вељко Петровић, члан Српске академије наука и уметности. Најчешћи мотив његове књижевности је српска Војводина са њеним специфичним амбијентом и људским карактерима. Студије Права је завршио у Пешти. У Првом балканском рату био је ратни дописник, а у Првом светском рату добровољац у српској војсци, потом начелник у Министарству просвете, председник Матице српске у Новом Саду и Српске књижевне задруге у Београду и управник београдског Народног музеја. Прве збирке стихова објавио је 1914. Био је и плодан прозни писац, а писао је и студије о књижевности и сликарству. Дела: збирке песама "Родољубиве песме", "На прагу", "Стихови", збирке приповедака "Буња и други у Раванграду", "Варљиво пролеће", "Померене савести", "Препелица у руци", "Дах живота", "Молох".
|
0
|
|
0
|
Времеплов: Погинуо Милан Недић
На данашњи дан 1946. године председник владе Србије у Другом светском рату, под окупацијом, генерал Милан Недић је, према званичној верзији Комунистичке партије Југославије, извршио самоубиство током истражног поступка. У међуратном периоду налазио се на месту начелника Генералштаба и министра војске и морнарице, а у време инвазије Немачке командовао је Трећом групом армија. Његова улога се различито тумачи у историографији, од тезе да је био издајник у служби окупатора,до тезе да је у питању трагична фигура - човек који је свесно жртвовао углед преузевши функцију шефа владе у окупираној земљи како би, колико је то могуће, ублажио трагедију српског народа. Несумњиво је да су органи његове владе у најтежим условима збринули оне који су умакли од хрватских усташких злочина у "Независној Држави Хрватској", као и са других окупираних територија, укупно више стотина хиљада људи (око 500.000 одраслих и 86.000 деце). Учествовао је у ослободилачким ратовима које је водила Србија 1912.-1918. и из њих је изашао као веома угледан. Дела: "Српска војска и солунска офанзива", "Српска војска на албанској голготи", "Краљ Александар И ујединитељ".
|
0
|
|
0
|
Времеплов: Лав Толстој постао члан Српске краљевске академије
На данашњи дан 1910. године Руски писац Лав Николајевич Толстој постао је члан Српске краљевске академије.
|
0
|
|
0
|
Времеплов: Умро Алекса Шантић
На данашњи дан 1924. умро је српски писац Алекса Шантић, аутор антологијских песама "Остајте овђе", "Емина", "Вече на шкољу". Припадао је књижевном кругу око мостарског листа "Зора", који је покренуо с Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем. У Мостару је основао српско певачко друштво "Гусле". У време Анексионе кризе, 1908. године, избегао је у Италију, био је затим посланик у Босанском сабору. У Првом светском рату аустроугарске власти хапсиле су га као истакнутог српског националисту. У почетку стваралаштва био је под утицајем српских песника Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја и Војислава Илића, али је потом изградио властити песнички израз карактеристичан по елегичним мотивима и родољубивим темама. Писао је и драмске текстове и преводио је са немачког и чешког. Остала дела: драме "Хасанагиница", "У магли", превод "Лирског интермеца" Хајнриха Хајнеа.
|
0
|
|
0
|
Времеплов: Нови Сад постао слободан краљевски град
На данашњи дан1748. године Нови Сад добио је статус слободног краљевског града указом аустријске царице Марије Терезије. Град је тада назван Неопланта. Срби су га називали Нови Сад, што је буквални превод латинског Неопланта. Данашњи Нови Сад израстао је из мостобрана који је 1694. изграђен насупрот петроварадинској тврђави. Око мостобрана поступно се формирало насеље цивилног становништва, углавном насељено Србима. Своје насеље називали су Петроварадински шанац, док су га други, по Србима, називали Рацка варош. Већ почетком 19. века Нови Сад је био најзначајније градско средиште Срба уопште. Поступно током 19. в. он ће постати и велики културни центар српског народа. Свој данашњи значај град ће поступно задобити после ослобођења и присаједињења Војводине Србији 1918. Од 1929. он је био и средиште Дунавске Бановине.
|
1
|
|
0
|
Времеплов: Преминуо Никола Чупић
На данашњии дан 1870.године умро је српски добротвор Никола Чупић, оснивач књижевног фонда "Чупићева задужбина", којем је завештао кућу у Шапцу и 16.000 динара у злату. Рођен је 1834. у Шапцу у породици Куртовић, али је узео девојачко презиме мајке, ћерке Стојана Чупића, у народним песмама познатог као Змај од Ноћаја. Средствима његовог фонда покренут је један од најбољих српских часописа из области хуманистичких наука - "Годишњица Николе Чупића". Та публикација уживала је велики углед, због ретко квалитетне садржине, све до последњег броја 1941. године.
|
0
|
|
0
|
Времеплов: Хитлер именован за канцелара
На данашњи дан 1933. године председник Немачке фелдмаршал Паул фон Хинденбург наименовао је Адолфа Хитлера за канцелара. У тој влади налазила су се још само двојица нациста, али је он брзо уклонио неистомишљенике и приграбио апсолутну власт. Тиме је отворен пут нацистичкој диктатури.
|
0
|
|
0
|
Времеплов: Рођен Бранко Миљковић
На данашњи дан 1934. године рођен је српски писац Бранко Миљковић, лиричар снажног интелектуализма. Почео је да пише као средњошколац и 1957. објавио је прву збирку песама "Узалуд је будим". Надахнуто је преводио модерне руске и француске песнике. Остала дела: збирке песама "Порекло наде", "Ватра и ништа", "Крв која светли", "Песме", "Смрћу против смрти".
|
0
|
|
0
|
Времеплов: Рођен Илија Гарашанин
На данашњи дан 1812. године рођен је српски државник Илија Гарашанин, чије је дело "Начертаније" (прву верзију је написао Фрања Зах), објављено 1844. предвиђало ослобађање свих Срба и Јужних Словена. Залагао се за Савез балканских народа како би се заједно одупрли Османском царству. Син је трговца Милутина Савића из села Гараши код Крагујевца и презиме је узео према називу родног места. Каријеру је започео као официр 1837. и био је први старешина војске књаза Милоша Обреновића, али је после абдицирања књаза Милоша 1839. морао у избеглиштво. По повратку у отаџбину од 1843. до 1852. био је министар унутрашњих дела, до 1853. министар спољних послова, али је смењен под притиском Русије, иако се противио аустрофилској политици кнеза Александра Карађорђевића и сматрао да Србија треба да се ослони на Русију и Француску. Поново је постао министар унутрашњих дела 1858. и одлука Светоандрејске скупштине о збацивању династије Карађорђевић је највише његова заслуга. На позив кнеза Михаила Обреновића, 1861. постао је шеф владе и дипломатије. Прихватио је његову идеју о савезу са Грчком и Румунијом у припремању устанка против Турака, такође је водио тајне преговоре о устанку с првацима Срба у Босни, али је отпуштен 1867. због противљења кнежевој женидби са Катарином Константиновић.
|
0
|
|
0
|
Времеплов: Ослобођен Аушвиц
На данашњи дан 1945. године Совјетске јединице су на јуриш и уз знатне губитке ослободиле Аушвиц, највећи нацистички концентрациони логор у Другом светском рату. У логору је остало око 7.000 заточеника које Немци у журби нису стигли да побију. У гасним коморама Аушвица убијено је, укључујући децу и жене, најмање милион и по људи, огромном већином Јевреја. У логору је убијено више од 25.000 грађана Југославије.
|
0
|
|
0
|
Времеплов: Потписан Карловачки мир
На данашњи дан 1699. године потписан је Карловачки мир, којим је након 16 година војевања окончан Велики бечки рат (1683-1699). Миром који су у Сремским Карловцима са Османским царством склопиле Аустрија, Русија, Пољска и Венеција, Турци су изгубили Угарску, Славонију, Лику и Банију, задржавши северно од Саве и Дунава само Банат и део Срема до Митровице. Венеција је добила делове Далмације (залеђе) Боку Которску до Рисна и Мореју (Пелопонез).
|
0
|
|
0
|
Времеплов: Умро је Васа Пелагић
На данашњи дан 1899. године Умро је српски социјалиста Васа Пелагић. Идеју социјализма у њеној утопијској верзији прихватио је у Русији, где је боравио од 1864. до 1866. На Московском универзитету студирао је медицину, историју и политичку економију. У Брчком, где је био учитељ, основао је српску читаоницу, једну од првих у Босни. Био је архимандрит и управник Српске православне богословије у Бања Луци, одакле га је 1869. турска власт прогнала у Малу Азију. Одатле се уз руску помоћу спасао 1871. и тада долази у Србију. Учествовао је у Херцеговачком устанку 1875. Рашчињен је, а због ширења социјалистичких идеја протериван је и из Србије. Извесно време провео је и у психијатријској установи а умро је у Пожаревачком затвору. Његове књиге, популарне у свим српским крајевима, штампане су још за његовог живота у невероватних 250.000 примерака. Дела: "Историја босанско-херцеговачке буне", "Одговор на четири друштвена питања", "Спас Србије и српства", "Социјализам и основни препорођај друштва", "Наука и радни народ", "Благодатник", "Преображај школе и наставе", "Нова наука о јавној настави", "Умовање здравог разума", "Посланица Богу", "Колико нас кошта Бог и господар", "Народни учитељ", "Руковођа за српско-босанске, херцеговачке, старосрбијанске и македонске учитеље".
|
0
|
|
0
|
Времеплов: Рођен војвода Радомир Путник
1847. - Рођен је српски војсковођа војвода Радомир Путник. У два српско-турска рата од 1876. до 1878. командовао је Рудничком бригадом и Ветерничким одредом, које су се истакле на Јавору, Кревету, Великом Шиљеговцу, Ђунису, око Пирота, приликом ослобађања Ниша, Врања и Гњилана. У Српско-бугарском рату 1885. био је начелник Штаба Дунавске дивизије, а 1890. постављен је за помоћника начелника Главног генералштаба. У програм обуке старешина увео је решавање тактичких задатака на Вишој школи Војне академије, у којој је предавао тактику и генералштабну службу. Команда над Шумадијском дивизијском облашћу поверена му је 1893. али му је 1895. одузета и 1896. пензионисан је под сумњом да сарађује с Радикалном странком. Реактивиран је 1903. и од тада се налази на месту начелника Главног генералштаба као и министра војног 1904, од 1906. до 1908. и 1912. У Првом балканском рату као начелник Штаба Врховне команде знатно је допринео победи српских армија у Кумановској, а затим у и Битољској бици октобра и новембра 1912. У Другом балканском рату 1913. правовремено је распоредио и припремио војску, предвидевши бугарски напад, што је било одлучујуће за тријумф у Брегалничкој бици. У Првом светском рату 1914. вештим маневрисањем и груписањем главнине српских снага допринео је сламању надмоћних аустроугарских трупа у Церској и Колубарској бици. Руководио је повлачењем српске војске 1915. осујетивши низом маневара намеру немачке Врховне команде да је у садејству с бугарским и аустроугарским трупама опколи и уништи. Савезници су га претходно онемогућили да превентивним ударом спречи Бугарску да ступи у рат на страни Централних сила. Током повлачења српске војске тешко је оболео и упућен је у Француску на лечење, где је умро 1917.
|
0
|
|
0
|
Времеплов: Рођен Едуар Мане
На данашњи дан 1832. године рођен је француски сликар Едуар Мане, један од зачетника импресионизма и најзначајнијих сликара друге половине 19. века. Почео је под утицајем шпанског сликара Франциска Гоје и француских реалиста. Сликао је махом у уљу и из тог опуса се издвајају портрети Емила Золе, Жоржа Клемансоа, Стефана Малармеа, Марсела Пруста. Био је сјајан колориста с нарочитим даром да дочара атмосферу, што је посебно уочљиво у сликама "Доручак на трави", "Бал у Фоли-Бержеру", "Балкон", "Олимпија".
|
0
|
|
0
|
Времеплов: Изгорела зграда СНП
На данашњи дан 1928. године у Новом Саду је изгорела зграда Српског народног позоришта. Реч је о репрезентативном здању које је српском театру у Новом Саду подарио 1895. велепоседник Лазар Дунђерски. Српско народно позориште у Новом Саду основано је јула 1861. (тада у саставу Аустрије - од 1867. Аустроугарска). Гостовање позоришне дружине Јована Кнежевића 1860. подстакло је Јована Ђорђевића да напише више текстова у новосадском "Србском дневнику" о потреби оснивања Српског народног позоришта. У припремама за оснивање учествовали су Светозар Милетић, Стефан Брановачки, Јован Ђорђевић и Јован Јовановић Змај. Само позориште основано је на седници Српске читаонице којом је председавао Светозар Милетић. Српска читаоница установила је потом Друштво за Српско народно позориште које је водило бригу о њему и финансирало га. Коначна царска дозвола уследила је тек 1865.
|
0
|
|
0
|
Времеплов: Умро српски писац Војислав Илић
На данашњи дан 1894. умро је српски писац Војислав Илић, оснивач модерне српске лирике и творац веристичког израза у српској поезији. Његова лирика означила је раскид с романтичарском поезијом и обележена је мисаоним скептицизмом. Писао је елегичне, сетне песме у којима преовлађују мотиви прошлости и самоће ("Зимска идила", "Јесен", "Ја ништа више не верујем", "Тамара", "Исток"). Радио је као коректор Државне штампарије у Београду, писар министарства унутрашњих послова, учитељ у Турн Северину и дипломатски чиновник у Приштини и Солуну. Дела: два издања "Песама" објављена за живота и сабрана дела постхумно.
|
0
|
|
0
|
Времеплов: Умро српски национални револуционар Недељко Чабриновић
На даншњи дан 1916. године умро је српски национални револуционар Недељко Чабриновић, типографски радник, један од атентатора у Сарајеву 28. јуна 1914. Атентат је послужио као изговор за напад на Србију и почетак Првог светског рата. Чабриновић је умро од последица тортуре у тамници у Терезину у Чешкој, око 60 километара северно од Прага. Пунолетни атентатори, учитељи Вељко Чубриловић и Данило Илић, осуђени су одмах на смрт и обешени, а малолетници Принцип, Чабриновић и гимназијалац Трифко Грабеж осуђени су на робију на којој су умрли од последица тортуре не дочекавши пораз и распад Аустро-Угарске.
|
0
|
|
0
|
Времеплов: Умро Захарије Орфелин
На данашњи дан 1785.године умро је српски писац Захарија Стефановић Орфелин, један од најпросвећенијих Срба 18. века. Био је историчар, богослов, издавач, преводилац, калиграф и бакрорезац, лексикограф, чак ботаничар и фармацеут. Рођен је 1726. у Вуковару, школовао се у Будиму, Бечу и Венецији где је и радио као коректор српских књига. Писао је поезију (најпознатија поема "Плач Сербији"), најзначајније његово књижевно историографско дело је "Живот Петра Великог". Један је од првих српских калиграфа и картографа. Израдио је низ прелепих барокних бакрореза, с духовно националном тематиком. Радио је и грбовнике, ликовна решења за књиге, портрете, пејзаже и алегоријске фигуре, што је делимично публиковано 1778. у делу "Калиграфија" - након чега постаје члан бечке Уметничке академије. Аутор је једног "Вечног календара" у којем се први пут у Срба помиње астрономија као наука. Писац је и прве познате српске књиге о винима "Искусни подрумар" у којој је описана техника справљања вина и подрумарства. Поседовао је, за своје време, огромну личну библиотеку од више хиљада наслова. Значај укупног Орфелиновог дела за српску културу је немерљив.
|
0
|
|
0
|
Времеплов: Умро лекар Драгиша Мишовић
На данашњи дан 1939. године од повреда је умро српски лекар Драгиша Мишовић, два дана после судара у Београду између трамваја и аутомобила којим је превожен у затвор. Његова сахрана у Чачку, којој је присуствовало више од 10.000 људи, била је једна од највећих комунистичких манифестација у тадашњој Краљевини Југославији. Током студија у Француској постао је члан КП Француске и председник удружења "Цларте" (Светлост), због чега му је укинута стипендија па је медицину завршио у Прагу. Премда крхког здравља, истакао се у борби против личне владе Краља Александра и био је веома активан од 1936. до 1938. у стварању такозваног Народног фронта.
|
0
|
|
0
|
Времеплов: Састанак Милана Стојадиновића са Хитлером
На данашњи дан 1938. године Југословенски председник владе Милан Стојадиновић састао се у Берлину с вођом нацистичке Немачке Адолфом Хитлером. Стојадиновићу је тада обећана подршка целовитости његове земље, супротстављање рестаурацији Хабзбурга, савез против бољшевизма и мађарског реваншизма, широка економска сарадња, као и да се неће стварати савез с Италијом опасан за Краљевину Југославију.
|
0
|
|
0
|
