Уставни суд о сукобу надлежности царине и судова

Уставни суд Србије разматрао је данас 12 захтева за решавање сукоба надлежности између царинских служби и судова за прекршаје, а у протекла три месеца том суду достављено је више од 250 таквих предмета.

Председница Уставног суда Боса Ненадић рекла је агенцији Бета да се највећи број захтева односи на решавање сукоба надлежности између царинарница у Кладову, Нишу, Краљеву и Крагујевцу и надлежних судова за прекршаје.

Према њеним речима, Уставни суд одлучује о овим предметима приоритетно да не би наступила апсолутна застарелост тих случајева, јер су неки спорови покренути још 2004. године.

Велики број захтева достављен је Уставном суду након што су се за решавање појединих царинских прекршаја ненадлежним огласиле и царинарнице и прекршајни судови, иако је њихова надлежност јасно утврђена законима.

Уставни суд током јула одлучио је о једном броју предмета у којима је за решавање царинских прекршаја утврђена надлежност царинарница, а на данашњој седници размотрени су предмети које би, према одлуци Уставног суда, требало да решава надлежни суд за прекршаје.

Одлуке Уставног суда, у којима је прецизирано о којим су прекршајима надлежни да одлучују судови, а за које су надлежне царинарнице, биће објављене у Службеном гласнику Србије.

Очекује се да би царинске службе након објављивања и достављања одлука у којима је прецизирана њихова надлежност за одлучивање у прекршајима, могле повући део захтева за решавање о сукобу интереса који су достављени Уставном суду од априла ове године.

Предмети за решавање о сукобу надлежности Уставном суду достављени су након што је у мају усвојен нови царински закон и пошто је 1. јануара 2010. године почела примена нових одредаба Закона о прекршајима.

По Закону о прекршајима, Управа царина, као надлежни орган управе, може да води првостепени поступак у појединим царинским прекршајима за које прописана само новчана казна.

Такође, Законом о прекршајима предвиђено је да се по одредбама тог закона воде и сви раније покренути поступци у којима није донето правоснажно решење.

Законом о прекршајима јасно је прецизирано у којим случајевима Управа царина није надлежна за вођење прекршајног царинског поступка, а прописано је и да гоњење за прекршај потпуно застарева када протекне два пута онолико времена колико се по Закону тражи за застарелост гоњења.