Српски интернет - од информација до сарме

У Србији не постоји евиденција о тачном броју регистрованих интернет сајтова и портала, као ни формална контрола информација које се на њима објављују, тако да свако може да постави какву год жели информацију.

То објашњава чињеницу да су информације објављене на сајтовима често атрактивније у односу на електронске и штампане медије, али и да треба задржати извесну резерву када је реч о њиховој веродостојности.

Више од половине грађана има приступ интернету

Помоћник директора Регистра националног Интернет домена Горан Миланковић рекао је Танјугу да је до данас регистровано 59.220 ".rs" домена, али да то не мора да се поклапа са реалним бројем интернет сајтова у Србији.

Према његовим речима, један сајт може да има и више домена, па осим ".rs", може да има и ".org", ".net" или ".com" који се купују у иностранству.

Постоји око 170 разних адреса које се користе за домене, а свака већа земља у свету има право да формира свој национални домен, али и да користи неки од бројних интернационалних домена, навео је Миланковић.

Према недавно објављеном истраживању агенције Ипсос Стратеџик Маркетинг, које је спроведено током априла ове године, више од половине грађана има приступ интернету у свом домаћинству, а 68 одсто испитаника га користи сваки дан.

На више десетина хиљада сајтова, та половина српске популације може пронаћи информације најразличитијег типа, од класичних сервисних које се добијају на сајту Републичког хидрометеоролошког завода, преко саветодавних типа - како излечити неку болест до тога како скувати пасуљ или савити сарму.

Наравно, постоје и званични сајтови државне управе и институција у чију поузданост не треба сумњати, почевши од сајта председника Републике, Владе до сајта града Београда и Агенције за привредне регистре који омогућава претрагу и проналажење података о привредним субјектима.

Преко formular.rs лако до документа

Један од кориснијих сајтова је formular.rs на коме можете пронаћи информације о томе која документа су вам потребна за нпр. вађење личне карте или пасоша, на којој адреси је надлежна полицијска управа, износ такси и број жиро рачуна.

Уколико нисте сигурни како доћи код новог пријатеља или рођака које нисте посетили годинама, сајт planplus.rs има мапе више од 900 градова и насеља у Србији и Црној Гори које олакшавају сналажење у непознатој средини.

Ипак, поред ових "уобичајених" сајтова у српском сајбер простору можете пронаћи сајт matematiranje.com намењен будућим студентима који полажу пријемне испите из математике и садржи 3.300 решених задатака, док сајт metak.com, иако можда асоцира на неку војну или ратну тематику, у ствари представља српско-енглески речник "брз као метак".

А, уколико вам требају нека "основна техничка знања", на пример како да крадете струју, како се најбоље љубити или излечити неку фобију сасвим је довољно да у неки од претраживача укуцате оно што тражите и "информације" су сваком на дохват руке.

У сајтове занимљивог назива и сврсисходног циља спадају kradimamu.com намењен заштити интелектуалне својине и nisamovca.com на коме незадовољни потрошачи могу да изнесу своје примедбе и искуства.

Лако до интернет сајта

Власник компаније "Икономи Интернет груп" (Economy Internet Group) која се, између осталог бави израдом веб сајтова, Срђан Јанковић је навео да уз врло мала улагања свако може направити сајт.

"Има пуно готових решења која се могу технички искористити, чак и особе које јако слабо познају целу филозофију прављења сајтова, уз мала улагања од око 20 евра годишње могу сами направити неко основно решење", истакао је Јанковић.

Са друге стране, за прављење озбиљних, корпоративних сајтова потребно је готово месец дана, навео је он.

Када је реч о одговорности за информације које се постављају на сајтове, Јанковић је навео да би то требало да буде власник.

"На сваком сајту би требао да стоји импресум у коме је тачно наведено ко је уредник сајта и ко је одговоран за њега", указао је Јанковић и додао да то ипак није случај у готово 99 одсто сајтова у Србији, укључујући и сајтове великих институција.

У Србији се влада лаковерношћу грађана

Када је реч о социолошком аспекту информисања преко Интернета, социолог Ратко Божовић је истакао да се у Србији често влада лаковерношћу грађана.

"Можда они и верују у информације које се објављују на Интернету, али је питање колико су оне правовремене, веродостојне и да ли потичу из правих извора", истакао је Божовић.

У Србији имате сијасет афера које се откривају, постоји утисак да ће оне бити завршене, али то се никад не догоди и грађани зато губе поверење у разне изворе информација, навео је Божовић.

Говорећи о одговорности за тачност информације које се објављују на Интернету, Божовић је додао да је слобода претпоставка за истину.

"Остаје питање каква је та слобода овде и колико има злоупотребе на истим тим сајтовима, јер ако моја слобода угрожава вашу онда је она спорна", закључио је Божовић.