Школе обележавају свој празник - Савиндан

Школе у Србији обележвају данас Савиндан, школску славу, у част Светог Саве - утемељивача образовања и првог српског архиепископа.

Савиндан се у школама традиционално обележава као радни дан, али без наставе, уз академије и свечане приредбе.

Уручене Светосавске награде

У Влади Србије данас су, на велики школски празник у Србији, уручене Светосавске награде, највиша признања која традиционално додељује Министарство просвете и науке.

Од око160 пристиглих предлога, за допринос и развој образовању у прошлој години, са 20 повеља и златника награђени су ученици, студенти, директори школа, установе, институције, домови ученика...

Честитајући награђенима, министар просвете и науке Жарко Обрадовић истакао је да највеће заслуге што Србија у образовању припада европском простору, имају ђаци, студенти, учитељи, наставници...

Међу награђенима су Предшколска установа Савски ванац у Београду, ОШ, "Миливоје Боровић" из Мачката, затим ученик Павле Димић из београдске ОШ "Драган Ковачевић", Иван Дајмановић ђак нишке ОШ "Ћеле кула".

Признања су понели Техничка школа у Пожеги, београдска Музичка школа "Ватрослав Лисински", ученица београдске Математичке гимназије Маријана Вујадиновић, Милан Корњача из Гимназије у Сремској Митровици.

Награђени су и Економски факултет у Суботици, Студентски центар Приштина са привременим седиштем у Косовској Митровици, Дом ученика средњих школа и Крагујевцу, Задужбина "Доситеј Обрадовић".

Међу награђенима су и ректор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић, као и емисија "Ово је Србија" Редакција дописништва РТС-а, дневне новине "Прес".

Министарство, поводом Светог Саве, организује вечерас традиционалну Светосавску академију, под називом "Духовна буктиња Светог Саве", која ће бити одржана у Сава центру.

Паметна школска табла

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић и директор Завода за уџбенике Милољуб Албијанић посетили су данас Основну школу "Радојка Лакић" у Београду, поводом школске славе Свети Сава, и предали јој на поклон "паметну таблу".

Уручујући најсавременије наставно средство - "паметну таблу", у име Завода за уџбенике, Албијанић је поручио ђацима да она треба да им служи за даље проширење знања.

"Желим да вам табла служи да развијате своја знања даље, боље и више", казао је Албијанић.

Министар Обрадовић је рекао да је 27. јануар прилика да се подсетимо ко је био Свети Сава и због чега је он као светац значајан за школство и образовање Србије.

"Сва деца треба да имају исте услове за образовање. Данас се Свети Сава не прославља само у овој школи, већ и на свим просторима где Срби живе", нагласио је Обрадовић.

"Паметна табла", као интегрисани систем за унапређивање свих нивоа образовања, омогућава мултимедијални едукативни интерактивни систем учења.

У вечерњим сатима, у "Сава центру" биће одржана традиционална Светосавска академија, у организацији ресорног министарства.

Правни факултет Универзитета у Београду, такође, организује свечану академију и традиционално такмичење студената у беседништву, а свечаност поводом Савиндана одржаће и друге установе.

Обележавање Савиндана као школске славе почело је првих деценија 19. века. Према неким подацима, у Земуну је 1812. године основан школски фонд који је прописао да се Свети Сава има обележавати као заштитник српских школа.

До општег прихватања Светог Саве као школског заштитника ишло се, међутим, постепено. Матица српска од оснивања 1826. године обележавала га је као заштитника, али и као имендан добротвора Матице Саве Текелије.

Свети Сава установљен је за школску славу одлуком Совјета Књажевства Србског 2. јанаура 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу.

У одлуци Попечитељског пресвјештенија представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се од тада мора свечано прослављати.

Свети Сава се обележавао као школска слава све до 1945. године, када је укинута одлуком комунистичке власти, а потом почетком 90-их година прошлог века обновљена.

Успомена на просветитеља и архиепископа Саву

Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, стога је заштитник просветних установа.

Његово световно име било је Растко, родио се 1169. године, био је најмлађи син српског жупана Стефана Немање (Свети Симеон).

Свети Сава и његов отац свети Симеон су из манастира Хиландар на Светој Гори, који су основали крајем 12. веку, управљали српском државом.

Ту је основана и болница, што се сматра и као почетак српске научно засноване медицине.

Свети Сава је преминуо у тадашњој бугарској престоници Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за Бугарску архиепископију.

Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.

Написао је манастирске типике - Карејски, Хиландарски и Студенички. Преводио је са грчког и посрбио важне правно-теолошке текстове "Законоправило" (Крмчија од крма-управљање), што је превод Јустинијанове "Шесте новеле". То важно правно дело одређује односе цркве и државе путем такозване симфоније.

Он је преводио Хипократа и Галена и прикупљао средњовековне медицинске записе, од којих је настао "Хиландарски медицински кодекс". У Хиландару је 1198. године основао прву болницу.

Издвојио је најбитније из српске традиције, оплеменио је и повезао са највећим духовним и цивилизацијским достигнућима свог времена.

Он је веома млад, око 1192. године, отишао у Свету Гору где се замонашио у руском манастиру Свети Пантелејмон.

У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију, за чије је средиште одредио манастир Жичу.

Био је необично вешт и у државно-дипломатским пословима, 1208. године у манастиру Студеница над очевим телом, које је пренео са Свете Горе, измирио је своју завађену браћу Вукана и Стефана Немањиће.

Његове мошти су из Трнова пренете и сахрањене у манастиру Милешева 6. маја 1237. године. Мошти је спалио Синан Паша 1594. године на Врачару. На том месту сада је спомен храм посвећен Светом Сави.