Повезивање тврђава на Дунаву - национални пројекат

У Вили Обреновића у Смедереву данас је одржана национална конференција "Тврђаве на Дунаву - Могућности и изазови" на којој је представљен пројекат повезивања седам дунавских тврђава у јединствену целину и усвојена Декларација о развојном пројекту "Пут културе -Тврђава на Дунаву".

Конференција представља завршну активност пилот пројекта "Тврђаве на Дунаву" који се реализује у оквиру Регионалног програма УНЕСКО-а за културно наслеђе југоисточне Европе "Културно наслеђе - мост ка заједничкој будућности".

Реч је о тврђавама у Бачу, Новом Саду, Београду, Смедереву, Великом Градишту, Голупцу и Кладову, а њихово повезивање би омогућило да њихов економски, али и социјални, потенцијал буде у функцији развоја локалних средина у којима се тврђаве налазе.

Очување културног наслеђа

Министар културе Небојша Брадић казао је да Министарство културе не поставља питање да ли је финансирање очувања културног наслеђа баласт и до које мере оправдано, већ да наслеђе треба чувати, обнављати и унапређивати.

Он сматра да се тиме улаже у развој овог ресурса без којег би наша животна средина остала без идентитета, али и без које је незамислив развој туризма у Србији.

"Министарство културе је покренуло овај пројекат са амбицијом да се још више допринесе развојним стратегијама државе и да култура буде постављена у фокус ових стратегија, а не на периферију интересовања, како је раније чињено", казао је министар.

Он је оценио да је најважнији резултат пилот фазе овог пројекта била изградња људских и институционалних капацитета и умрежавање свих нивоа власти, а посебно локалних средина које су наслеђе препознале као свој ресурс у стратегији одрживог развоја.

"Овај резултат смо постигли: створили смо мрежу локалних организација и повереника способних за даљи развој пројекта", додао је он.

Министар културе Србије је захвалио УНЕСКО-у и Влади Републике Италије за финансијску подршку пројекту.

"Истовремено, обавештавамо УНЕСКО да је наша амбиција да овим пројектом у наредној фази повежемо југоисточну Европу са целим европским подунављем, чије је развој предвиђен и Стратегијом ЕУ за Дунав", рекао је он.

Дунавска стратегија

Подпредседник Владе за европске интеграције Божидар Ђелић казао је да ће за следећу годину бити издвојена сума од 25 милиона евра за реализацију пројеката везаних за Дунав, које је он иницирао, "а колеге из Владе су га прихватиле".

Он је истакао да је значајан фактор због ког сматра да ће се овог пута ствари покренути са "мртве тачке" то што је постигнуто јединство унутар Владе са локалном самоуправом, покрајином и генерално са друштвом.

Ђелић је најавио да ће последња велика конференција у изради ове Дунавске стратегије бити за око недељу дана у Костанци (Румунија) и да ће наша Влада до тада усвојити и овај пројекат.

Високи саветник у Департману за културно наслеђе УНЕСКО-а, са канцеларијом у Венецији, Синиша Шешум казао је да ће УНЕСКО бити спреман да одговори на нове предлоге које доноси ова и сличне иницијативе. Он је подсетио да је УНЕСКО активан партнер у формулисању и провођењу пројеката предвиђених у оквиру регионалне иницијативе од 2004. године, укључујући и пројект "Тврђаве на Дунаву".

Директорка Републичког завода за заштиту споменика културе Вера Павловић Лончарски говорила је о културном потенцијалу и значају тврђава, а Борислав Шурдић из Министарства културе одржао презентацију пилот пројекта "Тврђаве на Дунаву".

На конференцији су учествовали представници ресорних министарстава, али и представници из седам локалних средина, Немачке организације за техничку сарадњу ГТЗ, Републичког завода за заштиту споменика културе и Туристичке организације Србије.