Почела јавна расправа о Нацрту медијске стратегије

Медијска стратегија коју ће Србија добити после широке јавне расправе биће прекретница у развоју медијске сцене, изјавио је данас министар културе Србије Небојша Брадић на почетку прве од шест јавних расправа о закључцима и препорука Медијске студије.

Брадић је оценио да Србија на путу европских интеграција има одређене изазове, али и обавезе да учини квалитативне промене.

Кроз транспарентан процес доћи ће се до стратегије која ће створити услове за квалитетно, објективно и истинито информисање јавности, рекао је Брадић.

Шеф Мисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) Димитриос Кипреос изразио је задовољство што и медијски радници и представници власти учествују у овом процесу, како би се остварио заједнички циљ - независно и одговорно новинарство. Кипреос је рекао да ОЕБС и Амбасада Велике Британије у Београду подржавају овај процес и потврдио да ће до 4. октобра бити организовано шест округлих столова о препорукама из Медијске студије.

Медијска струка

Медијска студија је само основа, док ће се, кроз расправе, доћи до нових идеја, слагања или неслагања са препорукама, како би се дошло до коначно обликоване стратегије, објаснио је Кипреос.

Амбасадор Велике Британије у Србији Стивен Вордсворт рекао је да су слободни и одговорни медији основни услови за формирање модерног друштва, за шта је потребан јасан законодавни оквир.

То је важно и за Србију на њеном путу ка Европској унији, који Велика Британија подржава, нагласио је Вордсворт.

Према његовим речима, Медијска студија је добра основа за даљу расправу и размену мишљења, како би се обликовао правни оквир који је Србији потребан у овој области.

Председник Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) Саша Мирковић обратио се учесницима ове јавне расправе, у делу отвореном за медије, и нагласио да је добро да расправа о стратегији почиње на транспарентан начин. Према његовим речима, не сме се поновити ситуација од прошле године, када су у тајности припремане измене и допуне Закона о информисању.

Мирковић је истакао да се учесницима расправе обраћа у име АНЕМ, Удружења новинара Србије, Независног удружења новинара Србије, Независног друштва новинара Војводине и Удружења локалних независних медија.

Полазна основа за израду Стратегије је Медијска студија, чији су творци експерти које је ангажовала Европска комисија, а модел за израду предлога била су искуства медијских сцена Данске, Аустрије и Немачке.

Реч је о опсежном документу са јасним препорукама за решавање проблема који су се нагомилали на медијској сцени због превише прописа, слабог административног капацитета и изостанка саморегулације.

Један од закључака Медијске студије је да у Србији постоји превише медија, да је квалитет њиховог садржаја на ниском нивоу, а да су средства која су им на располагању премала.

Неуређено стање

Последица неуређеног стања на медијској сцени јесу и веома ниске плате у медијима, што, према мишљењу експерата, може угрозити уређивачку независност и снизити етичке стандарде у новинарству.

У документу се препоручује укидање државног власништва над локалним и регионалним медијима и предлажу иновативни начини финансирања медија који би обављали ту улогу.

Творци извештаја сматрају да је Србија премала и да је њена економија недовољно развијена да би имала постојећи број телевизија са националном покривеношћу, и констатују да у државама региона, поред јавног сервиса, функционишу свега једна или две комерцијалне телевизије.

У извештају се критикује и начин на који је у Србији устројен систем регулаторних тела, а као неки од недостатака у тој сфери констатовани су: нејасни критеријуми за издавање дозвола, непостојање регулативе за кабловске оператере, постојање политичког утицаја у регулаторним телима, преклапање надлежности... Експерти које је ангажовала ЕУ указали су и на бројне друге проблеме - недоследно поштовање ауторских права и неефикасна наплата тантијема, недовољна развијеност кабловске инфраструктуре, превелики апарат Радио-телевизије Војводине с обзиром на њену гледаност...

Помоћница министра културе Наташа Вучковић-Лесендрић рекла је раније Танјугу да ће, осим данашњег, бити одржано још пет округлих столова на којима ће се расправљати о регулаторним телима, локалним, регионалним и националним медијима, финансирању и о медијима националних мањина.

"На последној сесији, која се планира за 4. октобар, биће презентован предлог који ће бити сачињен на основу претходних дискусија, односно писаних изјашњења свих релевантних професионалних и пословних медијских удружења које ће се искристалисати у току саме дискусије", навела је Вучковић-Лесендрић.

Смајловић: Не прихватамо власништво државе у медијима

Председница Удружења новинара Србије (УНС) Љиљана Смајловић изјавила је данас да ће то удружење, заједно са осталима, у расправи око нацрта медијске стратегије инсистирати на укидању учешћа државе у власништву медија.

Смајловић је агенцији Бета рекла да су се сва релевантна медијска удружења у Србији пре почетка јавне расправе о изради медијске стратегије договорила око успостављања минимума стандарда и принципа од којих неће одустати у јавној расправи.

"Чак и независно у односу на тип власништва, чак и тамо где држава субвенционира медије, потпуно смо против да она учествује на битан начин у уређивању или управљању медијима", рекла је Смајловић.

Према њеним речима УНС ће захтевати и да, уколико буду формирани јавни сервиси на регионалном нивоу, управни одбори буду организовани тако да општинске структуре и општинска политичка власт немају никаквог уплива на функционисање тих медија.

"Противимо се идеји да се од Танјуга формира јавно предузеће, јер смо против јавног предузећа као облика власништва. Знамо да једно време мора да остане удео државе у неким медијима, али ћемо тражити да се тачно орочи датум до ког сме да постоји такво учешће", рекла је Смајловић.

Оценивши да је расправа о медијској стратегији добра прилика да представници медија и власти разјасне све недоумице и детаље о раду медија и медијском простору, она је рекла да се нада да то значи и да се у Србији више неће писати закони без консултовања струке и јавне дискусије.

"Имамо тај катастрофалан пример, дебакл који је власт прошле године доживела са Законом о јавном информисању. Надамо се да су извукли неку поуку из тога и врло смо расположени да учествујемо у јавној расправи и у обликовању медијске стратегије Србије у наредних десет година", рекла је Смајловић.

Текст Медијске студије можете погледати овде.

Заједничко саопштење новинарских удружења

Новинарска удружења у Србији сагласна су да је нужно обезбедити јавност власништва над медијима, потпуно повлачење државе из власништва, забрану концентрације монопола и успоставити равноправни третман свих медија на тржишту.

У заједничком саопштењу Асоцијације независних електронских медија, (АНЕМ), Независног удружења новинара Србије (НУНС), Удружења новинара Србије (УНС), Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) и Локал преса наводи се да је нужно изменама законске регулативе обезбедити транспарентност власништва над медијима, а подаци о томе морају бити доступни јавности.

То, како се наводи, подразумева називе компанија, проценте њиховог удела и имена њених власника, без обзира на то да ли им је седиште у земљи или иностранству, укидање законске одредбе која онемогућава већинско власништво странаца над медијима у Србији јер су стране компаније већ сада већински власници медија, а том законском одредбом се манипулише.

У саопштењу АНЕМ-а, НУНС-а, УНС-а, НДНВ-а и Локал преса наводи се и да су нужни законски механизми који би спречили стварање монопола на медијском тржишту кроз доношење посебног закона који би регулисао ту област или јасно дефинисање правила у оквиру кључног медијског закона.

"Закон треба да онемогући власнике да кроз куповину других медија на тржишту успоставе монопол. Законска регулатива не сме да ограничава развој медијских компанија, уколико се медиј намеће квалитетом и на основу тога осваја тржиште", наводе новинарска удружења.

Удружења су сагласна да сви медији треба да буду приватни, изузев установа јавног сервиса када су, у складу са законом, у јавном власништву.

"Тиме се ствара први услов којим се онемогућава политичка контрола над медијима. Удео државе у медијима није потребан ни у искључивом, ни у делимичном, нити у мешовитом власништву", истиче се у саопштењу.

Држава, како се наводи, треба да подстиче и негује приватно власништво над медијима и ствара повољне законске и економске услове како би медији опстали и развијали се али је, упркос чињеници да јој Закон о јавном информисању не дозвољава да буде власник медија, држава задржала акције у великом броју медија.

"Закон о информисању предвиђа да држава може бити оснивач новинске агенције, а ту одредбу треба избрисати", наводи се у саопштењу.

"Стратегија треба да предвиди потпуно повлачење државе из власништва у медијима и да орочи завршетак тог посла", наводи се у саопштењу и прецизира да то поред осталог значи продају акција и удела које држава има у медијима и редефинисање позиције медијских кућа које су сада јавна предузећа.

Медији у приватном власништву и медији у којима (у прелазном периоду који одреди Стратегија) локалне и централне власти задрже удео у власништву, морају да имају потпуно равноправан третман на тржишту, наводе медијска удружења.  То, како се наводи, подразумева јасно дефинисање јавног интереса у медијским и другим законима и јасно утврђивање обавезе државе (централних, покрајинских и локалних власти да издвајају одређен проценат средстава из буџета за медијске пројекте од јавног интереса.

Новинарска удружења залажу се за формирање независних тела на свим нивоима која би одлучивала о пројектима кроз формирање посебних фондова за подстицање програма и пројеката од јавног интереса, као и пореске и друге олакшице и финансијски подстицаји за медијске куће.