Нишка прошлост досеже до шестог миленијума пре Христа

НИШ - Археолози су наставили истраживања на локалитету Бубањ у близини нишког насеља Ново село и током ове године ће бити отворене две сонде на локалитету Велике хумске чуке, поред села Хума у близини Ниша.

Бубањско-хумска културна група са та два своја локалитета, спада у најважнија места за разумевање праисторије у овом делу Европе.

Прелаз из Винчанске у Бубањску културну групу

На локалитету Бубањ најстарији слој припада средњем неолиту или Старчевачкој културној групи, настао у периоду од 5.800 - 5.500 године пре наше ере (п.н.е).

Руководилац истраживања проф. др Милорад Стојић рекао је Танјугу да су истраживачи који су почели са радом прошле године, тренутно допрли до слоја који припада средњем и старијем бакарном добу (4.500 - 2.500. године п.н.е.).

"Од почетка истраживања Бубња имамо 30 откопаних слојева бронзаног доба (2.500-1350. г. п.н.е. ) и млађег бакарног доба, а мене највише интересује слој који припада прелазу из неолита у бакарно доба или прелаз из Винчанске културе у Бубањску културну групу", рекао је Стојић.

Археолози откопавају слој по слој, дебљине од по четири сантиметара.

Откопани материјал се просејава и анализира, а затим се наставља експертиза материјала - палеоботаничка, антрополошка, минеролошка, физичка, радиокарбонско датовање и слично.

Бубањ један три најзначајнија локалитета у Европи

Локалитет Бубањ представља малу четвороугаону површину од сачуваних стотинак квадратних метара или тек 3,7 одсто од целокупног археолошког локалитета који је почетком 1980-тих изградњом ауто-пута и заобилазнице око Ниша, потпуно уништен упркос чињеници да је под заштиту закона стављен још 1954. године.

"Имамо доказе да ово што је остало представља ивични део некадашњег локалитета", рекао је Стојић.

Стојић је навео да локалитет Бубањ спада у три најзначајнија локалитета у Европи на коме се распознаје 17 слојева културе, или живот исто толико културних заједница, са укупном дубином од три метра и "кључ је за разумевање праисторије".

Стојић посебно указује да је документација за предмете нађене раније на том локалитету, који се налазе у нишком Народном музеју, уништена или нестала, али да ће на основу ових најновијих истраживања археолози моћи да разврстају и ту грађу.

Археолози су прошле године најпре откопали рецедентни слој, а током истраживања нађено је и неколико средњовековних гробова са прилозима попут накита.

Истраживања на Бубњу настављена су после вишедеценијске паузе

У научну литературу први пут су ушла средином 20. века захваљујући академику Милутину Гарашанину који је резултате својих открића у Нишу представио на Трећем међународном конгресу у Цириху.

Велика хумска чука - археолошки парк

Отварање две сонде на локалитету Велике хумске чуке (осам километара северозападно од Ниша) означиће обнову истраживања које је 1933. прво почео професор Владимир Фјукс са америчког универзитета Харвард, а наставили др Миодраг Грбић и 1956. академик Гарашанин.

"На локалитету Велика хумска чука заступљено је гвоздено доба, а сачувани су остаци античког, византијског и средњовековног периода", казао је Стојић.

Према Стојићу, локалитет је очуван, а захваљујући својим геоморфолошким и културноисторијским карактеристикама могао би да прерасте у археолошки парк - прворазредну туристичку атракцију нишког краја.

Гарашанин је, како је забележено, открио насеље са "кућама у облику земуница опкољених ровом, што указује да је оно живело у време великих померања номадских племена са опасностима да буду уништена".

Од покретног матерјала пронађени су посуђе, зделе, као и бронзано копље, пехари и друго.

Локалитет је 1949. стављен под заштиту закона, а 1979. је проглашен за културно добро од велике вредности.

Истраживања на Бубњу и Великој хумској чуки организују Народни музеј у Нишу, Археолошки институт из Београда, Регионални завод за заштиту споменика културе, уз велику помоћ Института физике из Београда, београдског Универзитета, Универзитета у Кембридзу и Траколошког института из Софије.

Град Ниш је издвојио 1,2 милиона динара за теренска истраживања.