Београд затрпава археолошка налазишта

БЕОГРАД - Председник комисије за споменике од изузетног значаја Србије, археолог, др Марко Поповић најавио је да ће антички остаци римског војног утврђења из 2. века, недавно откривени испод трамвајских шина поред Калемегдана, после конзервације бити затрпани.

"Не постоје објективни услови да тај простор буде сачуван као археолошки локалитет", рекао је Поповић у интервјуу Танјугу, онбјаснивши да од степена очуваности археолошких остатака зависи и могућост њихове презентације. "Несрећа сваког античког града, над којим је настао савремени је у томе што савремени градови свакодневно уништавају остатке својих предака", казао је он.

Трагови који су под земљом полако нестају, додао је Поповић, али и напоменуо да се то не дешава само овде и да је тај феномен свуда присутан.

Неинтересантност

"Београд нема срећу да је у доба антике имао монументална здања: терме, храмове, односно грађевине које би оставиле импресивне археолошке остатке. Ми се у Сингидунуму углавном сусрећемо са остацима темеља, а они колико год су интересантни за стручњаке и научнике, толико су релативно неинтересантни за ширу публику", рекао је Поповић.

Он је прецизирао да са подручја Сингидунума немамо ни један антички налаз објекта који би могао макар делимично да се реконструише и да посетиоцу створи слику како је изгледао.

"Остаци римског каструма откривени на Калемегдану, у Горњем граду, и данас се могу видети у деловима, док се у Библиотеци града Београда (БГБ), у Римској дворани, налази део куле који је ту откривен и ту је било могуће да буде приказан", казао је он.

Подсетио је да су пре четири године на налазишту у Рајићевој улици, практично уиз бедем новооткривеног каструма, откривене зграде за смештај војске и читав систем канализационих мрежа, такође и простор који је имао функцију трга, улица која је водила на капију која се налазила на месту данашњег улаза у градску библиотеку, а нађени су и остаци "лаких објеката" који су били од дрвета, јер се на простору испред војног логора није смело градити.

Поповић је казао да грађани Београда не умеју да цене благо које имају, наводећи пример неуспелог покушаја презентације добро сачуваног објекта ископаног и истраженог пре више од три деценије на простору Студентског парка.

"Ту су биле римске терме, врло лепо очуване, до нивоа подова, са кадама и системом централног грејања. То је све било конзервирано и веома лепо презентовано и сматрали смо то и атракцијом. Међутим, то је брзо постало место за тренирање кучића, ту су се деца играла, тако да је за две, три године било потпуно опустошено. Поново је конзервирано, поново уређено, да би након непуних годину дана све поново било разваљено. Пошто се то претворило у ругло остаци су затрпани", рекао је он.

Школе не уче децу

Да би археологија била схваћена потребан је, по оцени Поповића, одређени едукативни и културни ниво. Он је са жаљењем констатовао да наша деца у школама све мање уче о прошлости, много мање су образована у том смислу, тако да су и њихова интересовања веома ограничена.

"Некоме који кроз школовање није научио шта је то римска империја, шта је значило присуство Римљана на овим просторима, или који никада није научио да је Београд био престоница деспота Стефана Лазаревића, да је почетком 15. века постао главни град Србије и да је то, без прекида, остао до данас, тешко је објаснити значај археологије", сматра Поповић.