6. мај - Праведни Јов; пренос моштију Светог Саве Српског
Целестин, Рајко, Теофил, Иван
28. Џумадел-ухра 1433.
27. Ијар 5772.
Јавна расправа о трансформацији медијске сцене у Србији
БЕОГРАД -
Јавна расправа о Медијској студији која је основ за утврђивање медијске стратегије почеће следеће недеље и трајаће током септембра, речено је агенцији Бета у Министарству културе Србије.
Помоћница министра културе задужена за медије Наташа Вучковић Лесендрић позвала је све заинтересоване медије, организације и појединце да доставе примедбе на препоруке из студије, које у суштини нуде решења за трансформацију медијске сцене у Србији.
"Министарство културе ће са ОЕБС-ом, од средстава које нам је обезбедила амабасада Велике Британије, од 2. септембра до 4. октобра организовати шест округлих столова на теме које су у Медијској студији издвојене као битне", казала је Вучковић Лесендрић агенцији Бета.
Према плану, 2. септембра се расправља о Савету за штампу, штампаним медијима и новинским агенцијама, а недељу дана касније о регулаторним телима за електронске медије и дигитализацији.
Трећа тема заказана за 16. септембар је државна (јавна) помоћ медијима, а 23. септембра расправљаће се о јавним сервисима и комерцијалним емитерима.
Преостале две сесије резервисне су за спорна питања (27. септембар) и презентовање Нацрта медијске стратегије.
Све примедбе Министарству културе
"Очекујемо да примедбе медијских удружења, асоцијација и медија стигну пре почетка расправе о темама и да примедбе буду аргументоване и утемељене у европском правном оквиру и пракси, јер једино тако могу дати истински допринос изради медијске стратегије. Такође нам је битно да добијемо што више реалних предлога решења за проблеме са којима се медији у Србији сусрећу", казала је Вучковић Лесендрић.
Сви заинтересовани примедбе и предлоге могу доставити Министарству културе, сектору за медије.
"Стратегија ће бити сачињена у сарадњи са представницима пословних и професионалних медијских удружења, на бази закључака округлих столова који почињу 2. септембра. Искрено ме радује што се за ове дебате активно већ спремају сва релевантна медијска удружења, што се видело и на недавном округлом столу у организацији Ајрекса (Иреx). Инсистираћемо на писаним изјашњењима свих релевантних удружења и асоцијација по сваком од наведених системских решења", објаснила је помоћница министра.
Према њеним речима, финални документ предлога стратегије, после јавне расправе која ће бити организована по завршетку округлих столова, биће достављен Влади Србије.
"Очекујемо да ће цео процес бити окончан до почетка новембра ове године", навела је Вучковић Лесендрић.
Експерте ангажовала Делегација Европске уније у Београду
Студију, представљену на енглеском језику 25. јуна у Медија центру у Београду, сачинили су међународни експерти Бент Норби Бонд, Александар Бензек и Андреј Змечек које је за потребе Министарства културе ангажовала Делегација Европске уније у Београду.
Студија садржи опсежну правну и економску анализу стања медија у Србији, упоредну анализу домаћег и законодавства Данске, Аустрије и Немачке, анализу институција задужених за политику према медијима и препоруке за реформу.
Текст Студије постављен је на српском језику на сајт Министарства културе Србије (www.култура.гов.рс).
Министарство је објавило и Јавни позив за пријаву пројеката који ће допринети унапређењу система јавног информисања.
Пројектом, на који се заинтересовани могу јавити до краја августа, "аплицираће се за средства Буџета Србије", наведено је у Јавном позиву објављеном на сајту Министарства.
Реч је о финансирању "активности унапређења система јавног информисања кроз израду предлога документа медијске стратегије, а на бази Студије и дискусије представника медијских професионалних и пословних удружења изнетих на округлим столовима".
Приоритет у финансирању имаће пројекти које спроводе правна лица са међународним референцама у изради стратешких докумената, наведено је у Јавном позиву.
подели вест са пријатељима:
Lat
Hu





Радио и ТВ уживо


lepo su se setili kako da obrnu pare preko "okruglih stolova" Koja firma u Srbiji ima medjunarodne reference u izradi strateskih dokumenata? Odogovor se unapred zna to su firme iz EU......
Znaci na okruglom stolu engleski caj i biskviti, banku ce drzati "medjunarodno priznati strucnjaci" (nedaj Boze da se neko od domacih ucesnika nesto uskopisti), a potom ce "institucije" sprovesti konkurse za projekte za koje se traze "medjunarodne reference".
Placi Srbijo....
Osnovno, da ne ulazim u detalje, u proceduri izrade zakonodavstva u oblasti informisanja i telekomunikacije je da se ne pravi grub diskontinuitet u odnosu na tradiciju, kulturu, tehnologiju koja postoji u odredjenom regionu gde to zakonodavstvo treba da se konsoliduje. Autori bez ikakvih iskustava i referenci vezanih za Srbiju, okupljeni oko konsultantshke firme koja ima impresivne rezultate u raznim delatnostima, osim u informisanju i telekomunikacijama, su posvetili dosta truda da na brzinu nauce i implementiraju svecificnosti Srpskog medijskog prostora. Rezultat se moze procitati. Jos jednom, po ko zna koji put "Evropa" baca pare na nemuste projekte i strucnjake koji tek trba da nauce materiju. Cak i da pretpostavimo da su pomenuti autori strucnjaci za Nemacku, Austrijsku i Dansku medijsku scenu, to nije dovoljna kvalifikacija za pomenutu studiju. Opet da ne duzim: Nisu se nemacki, Austrijski i Danski zakoni u oblasti informisanja razvijali po "Evropskom" modelu nego autohtono oslanjajuci se na njihova opsta zakonodavstva, tradiciju itd. Slazem se da su se ta pojedinacna zakondavstva vremenom doradjivala i usaglasavala da bi doprineli necemu sto se moze nazvati Evropsko zakonodavstvo. I to bi bio put kojim bi zakonodavci u Srbiji trebali da idu. Ako mi neko ne veruje, pa neka uporedi zakonodavstvo u Egleskoj Spaniji, Italiji i Nemackoj. Nisam ekspert, ali razlike su ipak primetne....
Zato preporucuje Srpskoj Vladi da ne arci tudje pare i da se ne zakljanja iza "medjunarodnih" eksperata, nego da se late posla i konsoluduju Srpsko zakonodavstvo u prvom koraku, a potom ga usklade, kao i ostali, prema osnovnim EU direktivama. To ima smisla, jer kako moze stranac bez iskustva da odredi prosecnom gledaocu, (korisniku informacije) sta je njegov interes, sta ga zanima, sta je moralno a sta ne.
Оставите коментар